srp mog djeda antuna

kaem ja njoj na pušpauzi: danas sam 15 minuta potrošila na izradu gigantske koverte. jer ova idiotkinja nije u stanju pratit i obnavljat zalihe koverti koje imamo. misim...da mi je netko prije godinu dana rekao da ću to legitimno radit za vrijeme radnog vremena, rekla bi mu da je lud. stranke su ulazile u sobu, a ja sam čučala na podu sa selotejpom u zubima i presavijala hamer papir narančaste boje...

pusti, kaže ona, ja još uvijek tražim ribež za kupus. radim inventuru već dva mjeseca i nemrem nać ribež za kupus, a trebao bi bit tu negdje. jeboihribežzakupus. to mi je trenutno jedan od većih problema, kaže ona cinično.

znam da je fraza, al mišljenja sam da nitko, pobogu, ne radi svoj posao. najlakše je reć 'nenznanja' onda kolajah i njoj slične odrade sve. ne morate se brinut, Vi Takvi, neće svijet propast nit će netko ostat bez posla. plaću ćete dobit bez obzira što ste aljkavi. tu i tamo ćemo vas ogovarat na kavama, al to će bit jedina cijena koju ćete platit.

jesam ja vama pričala priču o autobusu i minskom polju? e to .. nije jedna od boljih priča za slušat, al ju je trebalo doživjet hihihi.

posloži kolajah sve kockice i izkoordinira sve potrebito za jebeno putovanje od mjesta A do mjesta B, imali smo 60 klinaca i sve potrebno za jest, pit, nosit, obuć, svakog smo pokupili i ništa nismo zaboravili. i načuje kolajah dan prije tog, sasvim slučajno, da će cesta od A do B bit zatvorena zbog razminiravanja. i konta kolajah:jel da sad zovem nekog? šofera? hrvatske ceste? kog? i pomisli kolajah: ma jebeš sve, nisam ja kontrolor leta, nek se jebu, valjda su u toku s aktualnostima.

i tako smo se drugo jutro našli na cesti koja se protezala 30 km iza nas bez križanja i ugibališta te s blokiranim prolazom ispred nas, a s razminira(?)čima svuda oko nas.

jesam spomenula da smo na mjestu B trebali bit u određeno vrijeme? točnije, za 30 min?

trebalo se TAD okrenut prema stražnjem dijelu autobusa bez klime s vanjskom temperaturom od 25 stupnjeva i pogledat sve one oči koje su zurile u mene. ..hihihi

i šta ću sad. gledam šofera, šofer, štaće, počeo psovat i mater im i boga. kaem ja njemu: tu se ne možemo orenut. počeo on psovat opet i mater im i boga, sve upućeno kao njima, a ustvari meni. kaem ja: jeste ikad vozili 30 km u rikverc. nastavio šofer psovat mater i njima i svojima, sad preko telefona tamo nekom u uredu na nekom peronu il gdje im već sjede šefovi.

sav se zapljuvao.

kaem ja:oćemo ić pitat?

šofer: štakojegboga?

ja:pa da nas puste?

šofer: di ćete pustit, jesi luda, poginut ćemo

ja: pa ima onaj tamo voki toki (jebozte, osjećala sam se ko miki maus ili bilo koji lik iz crtanog film.a eto TAKO me čovjek gledao)

počeo opet psovat.

izađem van i dođem do blokade i lika u uniformi s voki tokijem. kaem: aj na s pustite. žurimo.

lik s voki tokijem: jesi luda, nema još sad vremena ništa.

ja:ne može tako. žurimo. di da se okrenemo sad? nije bilo znaka nikakvog na križanju. ae poustite nas.

lik: ma ne može.

ja: kak ne može?

lik: pa ne može, jesi luda. mine i to.

ja: pa imaš voki toki. zovi i reci da čekaju

lik: kog da zovem?

ja (pokažem prstom neodređeno u pravcu jedne od 10 silueta): eno onog tamo. reci mu da čekaju.

lik: pa nisam ja s njima u vezi.

ja: a nego s kim si?

lik: (ODE OD MENE) (jebote)

..i onda smo čekali. popušili par pokraj autobusne gume, ćaskali malo i došli.

njih 1500 u mjestu B nas je čekalo pol sata.

al ipak se održalo sve.

dakle, neradnici i radnici, ne trbeate birnut.

stvari će se uvijek nekako riješit.

(a ja se čvrsto nadam da je netko dobio kaznene bodove taj mjesec)

živijo

nemoj se pjetjejano tjudit...majo si odmoji........

ajde ovo baš priča za danas sutra prepričavat sa haha i xixix..i snašli i preživjeli mi... eto:))

ovo je jedna uobičajena slavonska priča ;) sve mi je to poznato

Hm,da...samo fakat ne kužim....recimo, šta će ti hamer pošta kad ne možete naći kupusribež, i jel' kupusribež trebao biti mito za onog vokitokilegu, i ko je tu kome brat a ko vuk, i jel možda vozač imao Touretov sindrom, koliko točno ste cigareta popušili i kojih, što je bilo sa djecom i kako su ONI uspjeli u životu danas, jel' autobus imao naplatke na felgama.... :-)

voliš bit žrtvica? ccc