preko vode do slobode

Udobrovoljila sam Rozu
Rekoh Roza napravi mi sarme, skuhat cu ih sama, ali hocu za nedjeljni rucak sarmu
Eto je, mota sarme, onako fino, na manzeticu, od malih listova zelja
pa slaze u posudu sa suhim mesom, I skuhat ce ih danas, veli, bolje su kad malo odstoje.
Ima pravo.

Prvo je malo je gundjala i bunila se
pa kakav je to nedjeljni rucak u postenoj kuci, treba juha, pecenje, salata, kolac
a ne sarma....gundjala, gundjala...
Pa pristala na kraju.
Sto bih ja bez Roze?

Jučer je bila diskusija o sarmi, pitala si za recepte i to...

dakle, ja uzmem miješano meso pola svinjetine, pola junetine i onda sitno nasjeckam šunku za kuhanje, buncek ili mesnati špek izrezan na veće komade, pa i to stavim. To je što se tiče mesa u sarmi, tu još stavljam sjeckani luk, ne dinstam ga prije, nego sirov, stavim jedno sirovo jaje da sve poveže, rižu, posolim i dodam Vegetu, jer ja to volim, ali tu oprez, ne previše, jer i kupus može već biti slan sam po sebi, a može i bez Vegete, malo, papra i to je to. Riže netko stavi više, netko manje, ja onako srednje, jer nije dobro niti bez riže.
Zamijesi se nadjev, kojim se filaju sarme.
Pripremim glavicu kupusa na taj način, da skinem sve velike listove koji su dobri za uvijanje sarmi, a ono srce iznutra, male listove, i listove s rupama, potrgane listove, isjeckam na rezance i šaku toga stavim na dno lonca. Probam kakav je kupus, ako je prekiseo i preslan, operem kiseli kupus prije pravljenja sarme.
Na to, naisjeckani kupus, slažem sarme, izmedu kojih stavljam ili buncek ili šunku ili već koje suho meso imaš. Između sarmi i na njih se stavlja sjeckani kiseli kupus.
Kad je sve uredno posloženo u lonac, zalijem se s vodom, Vegetom i stavim kuhati.
Tako to krčka par sati, nadoliti vodu po potrebi, jer se riža raskuha i ne napraviti u premaloj posudi iz istih razloga, jer se volumen poveća zbog riže.
Tokom kuhanja ne miješati, nego s vremena na vrijeme samo lagano protresti skupa s poklopcem.
Kada se suho meso izvan sarme skuhalo i kiseli kupus postao mekan, napravi se zaprška, koju ne upržim nego praktički promiješam ulje i brašno na vatri, stavim slatku mljevenu crvenu papriku, netko stavi koncentrat od paradajza, nije loše, ali ja ne.

Ostavi se sve zajedno prkrčkati (pravi izraz, ako tko ima bolji, nek se javi, ključati mi nije dobar) neko vrijeme, da se napravi fini saft, probati, dosoliti ako treba, ne miješati nikako, nego malo protresti, da se saft jednoliko rasporedi po loncu i to bi bilo to.

Netko stavlja zapršku dosta ranije, ja ne, jer se bez zaprške lakše skuha, inače kad je gusto, lako zagori.

Serviram s pireom, ajme majko moja, sline mi cure, danas radim sarmu...

doduše, ovdje nema kupusa u glavicama, ali se ja snađem, napravim sve isto, čak mi i meso ostane skuhano isto kao u sarmi, oblik valjčića, jedino je sve skuhano sa sjeckanim kiselim kupusom, kojeg ovdje ima u izobilju. Ali, kako stavim jaje u nadjev, ništa se ne raskuha, nego ostanu sarme, samo bez listova. Okus i miris - isti.
Snađi se druže.
Jedino mi je glupo kuhati za sebe samu, jer onda to moram hrdati tjedan dana, jedno te isto.
Jer ne volim sarmu odstajalu mjesec dana, haha. Nije baš da je bolja tako jako odstajala:)

ote vrito, sutra kuham sarmu:-))))

hahahaha
sarma rules :))))
sve mi se svidja, jedino zaprska ne
zaprsku ne stavljam nikad i ni u sta
ni vegetu