bespućima moždanih vijuga

Ja san disperan
Ni jednon mistu na tom svitu ja ne pripadan
Bila noc il' dan
Meni je pisma ka i vino od nje ja san pjan
Mlad i umoran
I ne znan kako ali znan da moran dalje sam
Nosit ovaj kriz bez mrve kajanja
Al da se opet rodin isti put bi izabra

Ja san disperan
Al mozda vise od zivota ja i ne tribam
Sve sta zelin ja
Je bokun sunca i jedno srce da mu svoje dam
Sam i nevojan
I zadnju kapju ove duse ne bi zalija
Za nju bolova i za nju zivija
Al da se opet rodin isti put bi izabra

Ja nisam prosjak ljubavi, al putem srca ja cu poci
Da sricu sebi pronadjen, jer bez nje dalje necu moci
Ja nisam prosjak ljubavi, ali kad se konti zbroje
I kada dodje sve na svoje vidim da sam sam
Izblidija je san
Ja san disperan

Ja san disperan
Ni jednon mistu na tom svitu ja ne pripadan
Bila noc il dan
Meni je pisma ka i vino od nje ja san pjan
Mlad i umoran
I ne znan kako ali znan da moran dalje sam
Nosit ovaj kriz bez mrve kajanja
Al da se opet rodin isti put bi izabra