bespućima moždanih vijuga

Još jedan dan je iza mene... Još dva sata iskrice, facebooka i drugih čuda koje nam današnja tehnika pruža...par novih profila, dvadesetak poruka sa znanim i neznanim ljudima. Jedna curka (tu sa Iskrice) je bila malo nestrpljiva i zatražila da se već jednom nađemo, popijemo kavu i upoznamo se kao ljudi.... prihvatio sam i neformalno je pao dogovor za piće u nekome od par idućih dana. To je jedna od rijetkih svijetlih točaka doživljenih tu u mojem drugome pojavljivanju na Iskrici i mogu reći da me nekako veseli pomisao da ima još normalnih i neopterećenih cura tu na siteu. U svakom slučaju, nadam se da se neće razočarati... Ima tu također jedna moja virtualna prija koja me svojim komentarima i porukama uveseljava...skroz je opaljena...hehee....Svaki dan mi jedno drugome uzajamno zaželimo sreću u pronalasku srodne duše....Nekako sam navikao na taj njezin pomalo neuobičajeni način razgovora i iskreno paše mi.... Često kada sam tu, pogledam dali je i ona prisutna a ako nije, ostavim joj poruku. Eto, malo po malo, stvari idu nabolje... P.S. Duševna recesija je još tu, ali sa tendencijom opadanja...doduše vrlo blagom.....