The Flying Dutchman

Danas sam putovao vlakom iz Splita do Zagreba. Dugo nisam koristio usluge naših željeznica i već sam zaboravio kako izgleda ta čarolija :-)
A promijenili su se i putnici i uobičajene rute... u Splitu je u moj kupe ušlo četvero "backpackera" s onim ogromnim ruksacima s kojima su doslovce zatrpali kupe odozgo i odozdo. Tako smo se sardinali sve do Oštarija, a onda je cijela ekipa izašla van i prešla u vlak za Rijeku ... ne samo ti moji suputnici, nego i gomila drugih putnika. To mi je bilo nešto novo, valjda ima veze s onim jeftinim kartama za mlade koje vrijede 2 mjeseca u cijeloj Europi, s kojima se onda mogu neograničeno vozikati kuda god hoće. Pa idu iz Splita u Rijeku vlakom...
Uglavnom, ostao sam solo u kupeu i taman sam se malo ispružio, kad je ušla jedna mlada žena s gomilom neobičnih rekvizita... nekakvim suhim stabljikama, složenim stativom i platnom za slikanje i još nekim predmetima kojima nisam mogao dokučiti namjenu. Pitala je na engleskom da li je slobodno i nakon moje potvrde ušla je i uselila sav taj svoj asortiman u moj kupe.
U prvom momentu mi je sve u vezi nje bilo toliko interesantno, da eto tek sad s odmakom od nekoliko sati shvaćam da je osim što je bila izrazito neobična, bila i prilično zgodna. Počeli smo malo po malo pričati ... i do Zagreba smo puno tema otvorili i prokomentirali. Zaključio sam da smo se jako dobro razumijeli ... ali na žalost i taj zaključak sam donio tek sada, naknadno.
Kad smo stigli u Zagreb, pomogao sam joj locirati vlak za Budimpeštu i iznijeti te njene artefakte, pozdravio je i otišao.
Sada razmišljam kako bih jako volio javiti joj se i barem nastaviti malo taj razgovor iz vlaka ... ali nisam je pitao niti kako se zove, a kamoli da bi uzeo broj, e-mail adresu... A bilo je još 45 minuta do polaska njenog vlaka... taman za kavu i razmjenu tih podataka.
Jebi ga.
Izgubio sam "touch" totalno, Zrinka moja. Tako ćeš i ti proći pokraj mene, a ja toga neću biti niti svjestan. Jedna prijateljica mi je rekla da živim malo u prošlosti, a malo u budućnosti... jedino ne živim sada i ovdje. I bila je u pravu.

pametna ti frendica:)

poslije .ebanja nema kajanja
kaže narodna izreka (a naš je narod prost,al je izreka ''na mjestu'' )

pa i to je istina..al kaj sad...može se tuliti..malkoc onak...jes da nema svrhe..al lakše je

dona....ak mu je lakše ne tuli,al nek barem izvuče pouku za neku novu situaciju

nek

sleep...alo , došal je na iskru...viš da nema baš potencijala da uči:PPP

ravnopravan....među jednakima

al da se još nauči komunicirati...ejjj:)))

a otišao čovjek...nema on vremena za bla...bla

oš reć da je koncizan...sabere se, promisli..veli i aj bok???...hmmm

mislim da je tako
sad sam pogledala njegove zapise dolje
čak vidim da sam još na jednom ostavila komentar....
a njega nema i nema,a morao bi doć
i lampa gori i već je noć (tako nekako)

:)))

Tu sam :-)

uuups....sad si me uplašio

aa eto ga na :))
nego, daj ti nama reci...kad buš počel živet sada?

tc niš od toga..sam se je spopiknul na tipkovnicu:PP

Ne znam... trebam se valjda skoncentrirati na aktualni trenutak

... ali ako je netko sa 101 godinom uspio svladati računalo, onda ima nade i za mene da se skoncentiram ;-)

tuff....prošo vlak
sad se skoncentriraj na sad

Sleeping, ti živiš za danas... jel daješ možda instrukcije?

....život se živi....ne možeš to naučiti
samo malo koncentracije.....moj savjet

eh gle ga sad...nije ovo natjecanje:)
frenda ti lepo veli...živi sada...prošlost nemreš promeniti ,za budućnost se možeš nadati ali to je upitno..dakle -djeluj

Eh, djeluj... ponekad i ne činiti ništa može biti dobra odluka. Naravno, ako je stvarno riječ o odluci, a ne da se to nečinjenje dešava po inerciji :-)

a šta bi s tim javljanjem njoj negdje
tko zna gdje,tko zna s kom ,tko ju je čekao ...
ništa tuff,nije to bila zrinka