Čačkanje nosa za neke je jedini način da uđu u sebe....

Jutros se nikako izvući ispod pokrivača.
Probudila djecu za školu, jedna otišla na predsat, drugu probudila pa se bacila natrag na jastuk...još samo pet minuta.
I još pet.
A čeka me danas dosta toga.
Ležim i prolazim popis u glavi kamo sve moram otići i što sve imam za obaviti.
Napravila vremensku konstrukciju, ručka ostalo od jučer,super...malo me već sad hvata panika hoću li stići, obzirom na petkovnu kišnu gužvu u prometu.
Ali, još pet minuta...
Tvrdoglava ko moje dijete koje se budi ranije da bi još bar 20 minuta budna ležala u krevetu.
Tako i ja nekad, alarm namjestim ranije da dođem k sebi.
Ali jutros nikako doć k sebi.
Mislim da sam i nešto ružno sanjala.
No, izvukla se, kavu pijem, i polako se ufuravam u busy day.

A tri dana bih još godišnjeg.
Vikend će proći u trenu.
E da je još samo koji dan off.

Baš smo mi ljudi pohlepni.
Nikad nam dosta.
Bar sam ja takva nekad.
Ili mi samo fali još koji sat u danu.
I onda ne bi bilo dovoljno.

Dobro vam jutro :)))

...ali je petak, pa je to već jako puno kao činjenica da nam za koji sat počinje vikend ;)

jutro :)

Jutro , meija :)
Čekam najstariju kćer da se spremi, pa se još vrtim po stanu.
Makni ovdje, stavi ovdje.
A i pasica se uzhodala uz mene...
Najbolje mi je kako me redovito čeka pred kupaonom.
Čeka.

bome je i naša miconjica voajerka...čim netko krene prema kupaonici, hop evo i nje :P
(danas je dan za ljenčarenje, tko si može priuštiti)

ola....bome danas je posebno pospan..spor..i 'slinav' dan. Takvi obično super završe. :))