srp mog djeda antuna

trenutno živim u gradu u kojem rijetko koji zagrepčanin ide. osim zbog mene. ili zbog posjeta rodbini u okolne gradove/sela.

i super mi je kad pitaju kak da dođu do mene. na to ja mudro pitam: odakle dolazite? pitam KAO DA ZNAM što ću im reć, ma koji god njihov odgovor na to pitanje bio.

jutros sam shvatila da mi nedostaje lizanje životinjskim jezikom. onaj revni lizaj jezika oštrog ko brus papir odmah nakon susreta i skakanja. i oni mali lizajići dok ležimo zavaljeni na krevetu dok je dotični izvgnut češkanju.

ahhhhhhhh.

jebe me s tim psima to šta moram dreke skupljat iza njih. to mi je tak neprirodno. sve bi još nekak uskladila, al dreki me žderu.

a ovdje kiša ne pada cijelu godinu, al kad se namerači, onda se namerači. sedmi dan. ovo je moj macondo, druga godina samoće od sto. (aj sam ona koja jede zemlju). blah.

već se pet sati pripremam izać u grad.

buci buci

on je volio mariju anu prelijepu rozu iz makonda, svašta su imali u planu, ja ne znam šta je bilo onda. posudim ti mačku. ona isto liže. samo sakrij lončanice. inače liže ko šmirgl.

još osamdesetiosam, što je to gledajući iz tvojih cipela:)

vidim, i ti na prste brojiš?:))))