*Babinjak*

-Haj ljubavi!! Odmah skini sve to mokro sa sebe i dođi papati!! – sa smješkom dočekam malca iz škole.
:Ma, nisam gladan….
-Kak' nisi gladan?? Kad si i kaj jeo u školi?? – začudim se…jer on je, zapravo…uvijek gladan!
:Mama…znaš kaj…imao sam nagori dan u životu i jedva da sam si ga malo uljepšao maloprije! Ipak, nije mi do ničega, idem u sobu. – umornim glasom.

Hm…naravno da mi, kao mami…kroz glavu prolaze scenariji u kojima je možda dobil kulju…ili se potukao s nekim…ili ga je možda netko napao, izgubio mobitel…bio nepristojan pred učiteljima…ovo-ono..
I znam da je pubertet užasan sam po sebi….i znam kakav je mani bio…al' nemam pojma kakav je ..dečkima njegove dobi.

Spržim kokice i donesem ih u sobu. Možda uspijem iščupati iz njega kaj ga 'pere'.
Malo po malo…prič-prać-pruć…otvori se malac…i ispriča mi svoju mučnu priču.

'' Danas sam prekinuo s curom! Ostavila me. I ne samo to…nego se samo 20 minuta kasnije, ljubila s drugim..pred mojim očima!!
Da stvar bude gora…neki su joj pljeskali u znak podrške što to radi….a ja sam stiskao šake…i nastojao ostati hladan.
Mislio sam da neću izdržati…i da ću puknuti….skočiti i izubijati tog šupka! Da, Kikija. Mog bratića!! S njim me prevarila.
I dok sam tako vagao…hoću li se potući s njim….sjetio sam da sam s njom prohodao tako što sam je poljubio sat vremena nakon što je prekinula s bivšim. Taj njen bivši se želio tući sa mnom. Htio sam ispasti faca pred njom..pa sam se i potukao s njim. Obojica smo imali šljive i ogrebotine….i nismo više pričali. Rekao mi je da će i meni napraviti…isto što je i njemu.

Bio je u pravu.
Ali Kiki mi je bratić!!
Cijeli dan nisam mogao odlučiti na koga više da se ljutim. Na nju ili njega!?
Na tjelesnom sam zabio hettrick…i to mi je malo popravilo raspoloženje….no…kad smo izlazili iz škole..i kad sam vidio kako su zajedno, zagrljeni otišli na bus…potpuno sam se osjećao loše. Ne znam zašto ni kako….išao sm drugim busom…i odvezao se par stanica dalje. Odlučio sam se od tamo, dokle sam stigao…vraćati pješke.
Nisam čak ni kišobran otvorio.

Na jednom raskrižju pješačkih prijelaza…stajala je mala djevojčica u rozim gumenim čizmicama..i jako je plakala.
Došao sam do nje…jer sam mislio da se izgubila…pa sam je pitao zašto plače.
Suznim očima pogledala je prema gore…a potom i prstićem pokazala…na krov betonskog spremnika za kontenjere. Na njemu je piskutavo mjaukala mala maca, koja se bojala skočiti….a djevojčica nije mogla do nje.

U par manevara…već sam bio gore. Uhvatio nježno malu..preplašenu macu…i pažljivo skočio.
-Izvoli! Je li to tvoja maca?
:Je, upravo sam je dobila i nosila sam je pokazati prijateljici.
-Kako je dospjela tamo gore?
:Marina ju je bacila!
-Ha?...Koja Marina? Zakaj?
:Marina je iz moje zgrade, ona ide u 7. Razred…i ne voli mačke!

Otpratio sam djevojčicu do ulaza njene zgrade…i nešto bolje volje stigao doma.
Znaš mama….u svakom zlu…nađe se i nešto dobro! Tek sad shvaćam tu izreku, koja mi je išla na živce kad bi mi je spominjala.
Ipak…ne može biti ništa dobro..kad te izda cura..i bratić…u kompletu.''

-Ljubavi….samo malo pričekaj…i vidjet ćeš, shvatit ćeš što je u tome za TEBE bilo baš dobro!!!

I tak….sunce mamino….stječe iskustva. Ona životna. Ljudska.

e da...baš sam ponosna:)

promišlja!! to volim.

...ljubi ga tetka nevr_mor!... :)))

hehhehe....tetkinom će biti drago:)) falaaaaaaa

aa, slatkica :)

moj rođak tek poša u školu i pita ga mater nakon prvog dana - Josipe, kako je bilo u školi
on sav sritan veli: odlično, bile punjene paprike
e bit će on duševan čovik

nego, koja je a koncu bitch ?

bivša cura, ona kaj je hitila malu macu ili bratić ?

ane...svo troje...! ja si tak nekak mislim :))

hahahhaha rozi....Josip je legenda:))

:) i ja tak mislim :)

zamisli ti...kak klinci zapravo imaju..isto...ful odrasle probleme.....a tako neiskusni. Baš mi ih žal.

prije 4 godine sam proživljavala pravu dramu..zbog takvog jednog problema.

i mislim da se još nije oporavio.

mjesecima.

a jojjjjj....e o tome se ja nekak brinem. Pitam se kak bu se manifestiralo!? Ne bih htjela da ga to iskustvo prehiti na nekog nadrkanca na ženski rod...ili šovinizam teški...uhhh

kolko ti mali ima godina?

13,5

uglavnom, ne zaljubljuje se.

moj je bil malo stariji..16 :)

pih..tuna je u tim godinama fukal :)

e jbga....strah ga je...ha? Da ne bude povrijeđen!?...Čoeče...viš ti...neke stvari možda vučemo još od puberteta. ...A opet...ovaj moj stariji...s njim nikad ni mrvice problema. Osim kaj je jednom malo počel dobivat kulje....pa ga pitala kaj je....a on veli: imam curu! .... Popizdim i pitam kakve veze cura ima s njegovim ocjenama...a on će : e nisi je vidjela!!!! ...ahhahahah

pimpi...što prije počneš...to prije završiš...hehhe :P

hmmm... u bit cu seee onda :))

hehehhehe

kaj ja znam..od tada mi se više ne povjerava.
to je bilo zadnje istovarivaje. totalno.

i čini mi se da je ako toga počelo rezanje pupčane vrpce.

jbga..odrastanje

nakon toga*

da...polagano prihvaćam da postaju svoji ljudi....sa svojim željama/potrebama. A još jučer sam ih rukama dizala u zrak i vrištali smo od smijeha....ah

Mudrac mali to tvoje dijete...
Ja sa svojom četrnaestogodišnjakinjom razgovarala o tome kako se njena školska kolegica fotkala da dečkom...goli..na krevetu...da budu fora :(((
Treba s tom našom djecom u ovom ludom vremenu o svemu razgovarati.
Uh...

ovčice.....ma treba...i prekovremeno po mogućnosti...samo kaj neka djeca uporno stvaraju otpor..i nemreš doprijet do njih....ili jednostavno odbijaju sve kaj dolazi od tebe kao roditelja....jer si ti..kao..ono..bezveze i staromodan i te fore.... Budi sretna ak fakat možeš kvalitetno pričat s njom:))

Jedna sve kaže i što ne želim čuti...iz druge moram malo čupati...gađati trenutak.
Ja s njima o svemu...nije uvijek ugodno ali je nužno :)

slažem se. I kod mene je tako. Mlađi je brbljav...a stariji se neda baš lako....no, za sada sam zadovoljna kakvi su kao dečki.

odoh....mislim da bu neka komedija bila dobar odabir za podizanje raspoloženja! ...cmok vam....i ne dirajte tuđe žene/muževe!!! :))

pa...

nismo mi supci :)