Mono log
Pa da počnem iako nema se tu puno šta reći. Sve ide svojim ustaljenim tokom, tu i tamo nešto zavrluda. Vrijeme, kao da je stalo. Mirovati ili jednoliko se gibati duž pravca, sasvim je svejedno...sila ne djeluje.
Sila života bezumno nas tjera, do umora. Tada ležemo u krevet jer dosta je za ovaj dan...
25.12.2016. u 22:04 | Editirano: 25.12.2016. u 23:20 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar