etogac.

to bi bilo to.

Link

Uredi zapis

30.06.2014. u 0:23   |   Komentari: 16   |   Dodaj komentar

o fiktivnom

Jeste li kada pomislili na to koliko bi neki vaši omiljeni junaci iz filmova, knjiga ili stripova zapravo bili misfiti onog trenutka kada bi se sudarili sa stvarnošću?

Link

Uredi zapis

29.06.2014. u 22:29   |   Editirano: 29.06.2014. u 22:31   |   Komentari: 108   |   Dodaj komentar

Odgovor za paske:

Oki.
:)

Uredi zapis

28.06.2014. u 18:58   |   Komentari: 75   |   Dodaj komentar

:)

Uredi zapis

25.06.2014. u 1:22   |   Komentari: 3   |   Dodaj komentar

zadnji gost za šankom

"- Zvijezde već blijede – reče Sivi brat njuškajući vjetar pred zoru.
-Gdje ćemo danas prebivati?
Jer, što se mene tiče, odsad i ja idem za novim tragom."

(stara Kiplingova iz Stare knjige)

moja zadnja:) Link

Uredi zapis

24.06.2014. u 2:59   |   Editirano: 24.06.2014. u 3:55   |   Komentari: 4   |   Dodaj komentar

tjah

(psovka)
...šta sad.

Link

Uredi zapis

24.06.2014. u 0:14   |   Komentari: 69   |   Dodaj komentar

o vodi

prvo ovogodišnje zatrčavanje u nizbrdicu raširenih ruku osjećaj leta jači je od straha krug povjerenja po kamenim škrapama jer gejše nisu mjera za divokoze lutanje bez potrebe za bijegom Link koje odvede na neočekivan koncert golih kloniranih jarbola bez jedara još ogoljenije marine zvuk koji te tjera da zatvoriš oči i osluškuješ otkud dolazi sipanje pijeska iz sahare i zadnji stih galijotovog daha i metalni okus u ustima i hipnotički bas u stalnoj rezonanciji pa onda poslije kad utihne more koje mi se umirilo pred nogama naizgled pokorno i pitomo kao narcisovo jezero dok od njega odskakuju glasovi ljudi tako nezgrapni naspram muzikalnog smijeha djece i ritmičnog laveža onog malog psa i šuštanja valjda zapletenih ptica u krošnjama iznad dok s lijeva nailazi tamnoplavo i mreška mi haljinu i osjećaj snage u vlastitim godovima pa ostajem sve dok se sasvim nježno i s ljubavlju ne izujem u gola stopala pred pokislim asfaltom s kojeg miriše kiša

Uredi zapis

20.06.2014. u 23:23   |   Editirano: 23.06.2014. u 20:13   |   Komentari: 3   |   Dodaj komentar

tip tap tap

na prstima...

(pssst... spavate?)

Link

Uredi zapis

16.06.2014. u 23:13   |   Komentari: 76   |   Dodaj komentar

eh, da...

ček!

Link

Uredi zapis

14.06.2014. u 11:10   |   Komentari: 2   |   Dodaj komentar

e.

ajmo ubit pola sata:)

Link

Uredi zapis

13.06.2014. u 12:26   |   Editirano: 13.06.2014. u 13:15   |   Komentari: 67   |   Dodaj komentar

ej, pajkovski, dam se kladit da nekad zaškiljiš oko 5 ujutro :)

Zapravo, cijelu večer neki kiki dociram maloj Ja.
Jest da je glupo u ovim godinama padati pod takve nostalgičarske pritiske, ali činilo se neophodnim. Smatram da sebi, a ne samo ostalima, treba biti brižan, ali pravedan i strog roditelj.
Do-ži-vot-no!
Iako je „doživotno“ grozna riječ. Robija, brate. Ček, da to malo omekšam: Kad vam se da.
Uglavnom, mala kučka se negdje pritajila. Čula sam je kako je nakon dociranja šušnula u THE Ćošku. Falabogu. Mislila sam već da je pobjegla od kuće. Nije da je nisam ugnjavila zadnje vrijeme.
Zadnji put kad je zbrisala odnijela mi je naočale, daljinski i lijevu cipelu koja mi ne radi žuljeve. Kad nje nema, nedostaje mi i oštriji vid, bolji program i brži trk. I kad je nema, nedostaje mi mala Ja.
Ziher je do nje. Olfo. Ono, nije to što će mi 4 banke na grbaču i moguće da u najboljem slučaju budem điđila na rizolu za desetljeće sa 4 injekcije botoxa kako mi vire što iz čela, što iz dupeta i srkala klimakteričnu votku i jela čokoladne bombone, SAMA, maštajući da sam u pubertetu (zašto to ne nazovu klibertet?), a moguće je i da u najgorem budem điđila na rizolu bez ičeg, SAMA, ili, štajaznam, gola pila kavu sa 30 njemačkih turista na nudističkoj plaži ili imala stroboskopske oči (ne pitajte, teži slučaj), ili... no. Ok. Uglavnom, za desetljeće je svašta moguće.
I Cabaret, jel.
Volim Cabaret. Skroz. Elsie i ja, best friends forever. Gorko – slatko i to.
Malčice je usporio. Valjd je sada pauza ili nešto. Nadam se. No, dobro. Šta sad. Mogu ja to. (frenetično stiskanje PLAY tipke)

E, a ako ne stignem re-kapitulirat, ostavljam si hintove:
- razapet funambulističko uže od Dione do Konzuma, pa dat balansu smisao
- ako ne upali, na štrik objesit veš na crtu (važno je i uvijek imati Plan B)
- posadit mandragoru (ovo bi sad i opet bilo smiješno samo meni, predmnijevam, khm:)
- ne umrijet daveći se koricom kruha.

Neka bude biftek!


Link

p.s. It's time.

Uredi zapis

11.06.2014. u 2:58   |   Editirano: 11.06.2014. u 3:23   |   Komentari: 30   |   Dodaj komentar

aj dobro:)







Link

the rover, crossed over : Link

Link

Uredi zapis

06.06.2014. u 8:03   |   Editirano: 06.06.2014. u 8:39   |   Komentari: 10   |   Dodaj komentar

o amortizerima

Ne volim krajeve dobrih knjiga.
Čak ni kada su izvrsni, baš ne volim kad okrenem zadnju stranicu i znam da je zadnja i da nema još. Samo epitafna bjelina praznog papira.
Možda se iz tog razloga netko sjetio staviti motivirajuće blurbove na stražnje korice.
Odvlače pozornost s kraja i amortiziraju smrt likova poginulih pod ciglom dočitanosti.

(je, možeš čitati ponovo, ali kraj je uvijek isti:)

Link

Uredi zapis

03.06.2014. u 22:40   |   Editirano: 03.06.2014. u 22:41   |   Komentari: 30   |   Dodaj komentar

ehm.

Uredi zapis

01.06.2014. u 18:40   |   Editirano: 01.06.2014. u 18:46   |   Komentari: 53   |   Dodaj komentar

hihi

a još si mislim što već dugo ovdje nedostaje.



Link

Uredi zapis

01.06.2014. u 14:15   |   Editirano: 01.06.2014. u 14:24   |   Komentari: 81   |   Dodaj komentar