srp mog djeda antuna

otkrila sam svoj novi strah.

najzeznutije mjesto na kojem se možeš zateći ako se rodiš kao čovječuljak velik ko pola zrna graška je definitivno dno mužara.

tu ti nema spasa.

sa svojim malim nogicama u malim nogavicama i malim rukama u maloj majici nećeš moć napravit ništa kad onaj bat batasti krene padat prema tebi.

eto to sam pomislila sinoć u nekom polusnu. i mislim si danas da odakle mi to. kakvi čovječuljci i kakav vražji mužar.

na mom putu do posla nema ničega. teško da vam mogu riječima predočit kako izgleda to 'ničega'. 'ničega' kao odsutnost 'biločega'. samo ravna ploha svugdje gdje pogledate. 'ja se vozim po horizontu'. tu nema ni skretanja, ni semafora, ni gužve. zagrepčani bi dušu dali za to. ako bi to bio izolirani moment u njihovim životima. jedina bojazan mi je da ću naić na nekog da leži uz cestu. to mi se ponekad učinilo da vidim u daljini pa bi si izvrtila u glavi šta ću napravit. no to su redovito bile crknute životinje il neke vreće sa smećem.

al danas je uz cestu stajala hrpa nečega. i to nešto se micalo. i kak sam se približavala, vidjela sam da se miče. i skužila da je čovjek. živ, u stojećem položaju. pored nekih kanti. ono šta mi je šiknulo adrenalin je bila činjenica da s mojim približavanjem njemu taj čovjek NE RASTE do veličine normalne odrasloj osobi.

ŽIVA SAM SE USRALA PATULJKOIDNOG VLASNIKA KANTI USRED RAVNICE.


*iako je naslov izuzetno kolajovski, te stvari sam čula neki dan na radiju, reklama za neku kemiju za voćke. ak ima još takvih stvari, počela bih se bavit poljoprivredom.

ne kužim.

ja uopće ne SABIREM događaje od protekle godine krajem mjeseca prosinca. a svi to nešto s pretpostavkom pretpostavljaju. autori raznih manji i više kvalitetnih novisnkih članaka, autori šunda, radijski voditelji...

ne znam dal sam ikad sabirala odluke i događaje desetak dana nakon početka zime.

jel vi sabirete?

šta ste sabrali?

danas je bilo baš krasno. pod milim bogom nisam ništa radila, a ni kolegica.zašprehavale smo jedna drugu ne bi li odgodili si hvatanje ukoštac s poslom. krasni su mi ti dani pred godišnji. svi ko nešto kukaju da im je dosta svega, a ustvari se baš dobro zabavljamo.

nego, kako odgojiti lane? ima to jedno lane u jednom dvorištu kojeg bi svatko tko o njemu razmišlja

a)ili tsavio u čobanac
b)ili utamničio do kraja života

a meni je žao laneta.kontala sam odvest ga u šumu i bit mu role model dok ne stasa pa ga pustit nek živi svoj život.

kao, dovela bi ga autom u šumu, odvela ga daleko od prometnice, skinula se do gaća i sakrila robu ispod nekog kamena i onda bi mu pokazivala kak se guli kora s drveta. zna samo jest travu, a ovo ne zna. a nekak mislim da srne to rade zimi. i malo bi pijukala i skakala okolo po šumi. i to je sve šta znam pokazat lanetu.

s obzirom na prirodu laneta i s obzirom na moju neizrecivu sposobnost da sve (i one pametnije)ideje u realizaciji zakažu, nekak mislim da bi me lane pogledalo ispod oka kad bi se skinula do gaća i pustila ga sa štrika i nestalo u bespućima šume, dok bi se ja posrana vratila do kamena po robu pa pješke do auta i onda u svoje urbane jasle.

neke stvari je bolje ne isprobavat.

dobro je imat djecu. jer kad imate djecu i zabavljate se po vlastitom nahođenju, nitko od te djece vam neće reć: kak si djetinjasta.

eto zato vam je dobro imat djecu.

e što ja volim čitat priče djeci. grigora v. ili baloga ili takve neke. vrijedne za čut, komične.

ili izmišljat. to mi je lijek za brz govor mi. budem sva teatralna i usredotočena. a kak i ne bi kad zure netrmice u mene ko u televizor.

i samo tražim di mogu onomatopeju ugurat il uključit pokret uz govor. il neku riječ za čudit se.

tipa: 'bla, bla, bla..taj rak pravi je samotnjak'

da samotnjak, kaže kolajah u čudu, jel zna netko šta znači to 'samotnjak'? nitko ne zna. onda se jedan sjeti.

'to je neki šta je smotan sav. pa je samotnjak.'

eto to mi je. labirint čarapa. za razliku od prošlog loga, ovdje sam JA sasvim neorganizirana.kak mogu imat ŠEST pari čarapa svugdje po sobi??:.

znam da je bar njih dva para bilo za odnjet prat, al mi se tad nije dalo pa sam ih ostavila u sobi s mentalnom ceduljom 'budem'.

ove jedne su mi s joge, druge s posla i treće za po doma.

o četvrtima ne znam ništa, al su tamo.

i onda obučem pete jer mi se ne da bdit nad dilemom.

to na kraju završi tak da ih sve stavim prat i onda nemam kaj obuć pa nosim Mujine neke od prije rata.

eto tako vam je to s mojim čarapama.

gospode bože, ovdjesu svi neorganizirani. ne zna se ko pije, ko plaća.

ja nemrem tak radit. ja oću neke njemce za suradnike. oću rokove i točne podatk.e a ne jedan dan ovak, drugi onak.

mislim, paziovo, oni idu do toga da neće lovu uopće za uslugu koju supružili primit. kao, ne znam kad ću doć pokupit novce (????) i : ne znam kad možete doć do nas ostavit novce. i: ma nije bitno za plaćanje,dogovorit ćemo se već.

KAK se to dogovara? i KAD? kaj to sad znači 'dogovorit ćemo se'??

ili, ovi drugi neki, prodaju tam neku uslugu i ne rade rezervacije. a ja im po sto ljudi dnevno šaljem. pitam ja: a kaj i ak vam s druge strane dođe još sto ljudi i s treće još sto? sad je vrijeme da vam dolaze ljudi masovno? ne, kaže ona, nema problema. mi smo uvijek tu. znam da jeste, gospođo, al ne bi anarhiju tamo neg bi da mi ti ljudi uživaju a ne da ih dovedem u džunglu. mi smo uvijek tu, kaže ona autistično.

...hhhhhh

o ponciju i pilatu:

u prolazu od ka, pita on mene: jel mogu ja ovdje odradit to?

ja: a kaj točno misliš?

on: ovo stavit tu, dovest ove tam i ovo odradit sim.

ja: zakaj ne?

on: ne znam. oću šeficu zvat? da je pitam jel mogu?

ja: za to ćeš je zvat? taman joj još ti trebaš s TAKVIM pitanjem.

on: ne znam, da ne bi poslije bilo da nisam pitao

ja: daj ne kompliciraj (dobaci mu kolajah preko ramena i odšeće od njega)

on: doobrooo, ja ću reć da mi je kolajah rekla da mogu (čuje kolajah preko tog istog ramena)

ja: ja ću reć da te uopće nisam vidjela ovaj tjedan (dobaci kolajah preko opet tog istog ramena)

ovo pitanje je čak bilo i na mjestu al jebo onog ko je reko da ne postoje glupa pitanja.

jer postoje.

činjenica je da nekad naprosto ostanem iznenađena KOLIČINOM i BESPOTREBNOŠĆU pitanja. neki se ponašaju ko da bodove skupljaju sa svakim postavljenim pitanjem. jebote, to seže do tih granica da, primjerice, stojimo ispred marsa, konkretno, pored table na kojoj piše 'mars' i oni mene pitaju:jel to mars?

u suštini svih tih pitanja je biblijsko pranje ruku. majkuvamjebem. oni se ponašaju ko čisti tehničari, odradit će, al će za svaku pizdariju pitat tak da

a) ne moraju uključit mozak
b) ne snose odgovornost

kaem ja njoj na pušpauzi: danas sam 15 minuta potrošila na izradu gigantske koverte. jer ova idiotkinja nije u stanju pratit i obnavljat zalihe koverti koje imamo. misim...da mi je netko prije godinu dana rekao da ću to legitimno radit za vrijeme radnog vremena, rekla bi mu da je lud. stranke su ulazile u sobu, a ja sam čučala na podu sa selotejpom u zubima i presavijala hamer papir narančaste boje...

pusti, kaže ona, ja još uvijek tražim ribež za kupus. radim inventuru već dva mjeseca i nemrem nać ribež za kupus, a trebao bi bit tu negdje. jeboihribežzakupus. to mi je trenutno jedan od većih problema, kaže ona cinično.

znam da je fraza, al mišljenja sam da nitko, pobogu, ne radi svoj posao. najlakše je reć 'nenznanja' onda kolajah i njoj slične odrade sve. ne morate se brinut, Vi Takvi, neće svijet propast nit će netko ostat bez posla. plaću ćete dobit bez obzira što ste aljkavi. tu i tamo ćemo vas ogovarat na kavama, al to će bit jedina cijena koju ćete platit.

jesam ja vama pričala priču o autobusu i minskom polju? e to .. nije jedna od boljih priča za slušat, al ju je trebalo doživjet hihihi.

posloži kolajah sve kockice i izkoordinira sve potrebito za jebeno putovanje od mjesta A do mjesta B, imali smo 60 klinaca i sve potrebno za jest, pit, nosit, obuć, svakog smo pokupili i ništa nismo zaboravili. i načuje kolajah dan prije tog, sasvim slučajno, da će cesta od A do B bit zatvorena zbog razminiravanja. i konta kolajah:jel da sad zovem nekog? šofera? hrvatske ceste? kog? i pomisli kolajah: ma jebeš sve, nisam ja kontrolor leta, nek se jebu, valjda su u toku s aktualnostima.

i tako smo se drugo jutro našli na cesti koja se protezala 30 km iza nas bez križanja i ugibališta te s blokiranim prolazom ispred nas, a s razminira(?)čima svuda oko nas.

jesam spomenula da smo na mjestu B trebali bit u određeno vrijeme? točnije, za 30 min?

trebalo se TAD okrenut prema stražnjem dijelu autobusa bez klime s vanjskom temperaturom od 25 stupnjeva i pogledat sve one oči koje su zurile u mene. ..hihihi

i šta ću sad. gledam šofera, šofer, štaće, počeo psovat i mater im i boga. kaem ja njemu: tu se ne možemo orenut. počeo on psovat opet i mater im i boga, sve upućeno kao njima, a ustvari meni. kaem ja: jeste ikad vozili 30 km u rikverc. nastavio šofer psovat mater i njima i svojima, sad preko telefona tamo nekom u uredu na nekom peronu il gdje im već sjede šefovi.

sav se zapljuvao.

kaem ja:oćemo ić pitat?

šofer: štakojegboga?

ja:pa da nas puste?

šofer: di ćete pustit, jesi luda, poginut ćemo

ja: pa ima onaj tamo voki toki (jebozte, osjećala sam se ko miki maus ili bilo koji lik iz crtanog film.a eto TAKO me čovjek gledao)

počeo opet psovat.

izađem van i dođem do blokade i lika u uniformi s voki tokijem. kaem: aj na s pustite. žurimo.

lik s voki tokijem: jesi luda, nema još sad vremena ništa.

ja:ne može tako. žurimo. di da se okrenemo sad? nije bilo znaka nikakvog na križanju. ae poustite nas.

lik: ma ne može.

ja: kak ne može?

lik: pa ne može, jesi luda. mine i to.

ja: pa imaš voki toki. zovi i reci da čekaju

lik: kog da zovem?

ja (pokažem prstom neodređeno u pravcu jedne od 10 silueta): eno onog tamo. reci mu da čekaju.

lik: pa nisam ja s njima u vezi.

ja: a nego s kim si?

lik: (ODE OD MENE) (jebote)

..i onda smo čekali. popušili par pokraj autobusne gume, ćaskali malo i došli.

njih 1500 u mjestu B nas je čekalo pol sata.

al ipak se održalo sve.

dakle, neradnici i radnici, ne trbeate birnut.

stvari će se uvijek nekako riješit.

(a ja se čvrsto nadam da je netko dobio kaznene bodove taj mjesec)

živijo

..trenutno se moj čini najveći mi meni. mislim to doslovno.

mislim, pokenjala sam preveliko govno i sad neće otić.

MISLIMMMM U POL DVANAEST.

moram ić spavat i to.

šta da radim?

došlo mi je da ga uzmem u ruke i bacim kroz prozor.

dakle, prije toga ... ak netko ima neku BOLJU IDEJU?

koje sranje.

aj još oni kaj pričaju o sebi.. onak, stavljaju se na neki tron govornički pa sam melju. ja ovo, ja ono. neki od takvih znaju bit zanimljivi čak. ne kažem 'nenaporni'. ali zna se tu zanimljivih priča čut. pa i prostora ima za replike. koje, istina, taj iskoristi samo kao podstrek za još žučljivije iznošenje ja-pa-ja rečenica. al to ga i čini JaPaJa Osobom. Poštujem. nema socijalnu inteligenciju i okej.

al oni ljudi koji su u stanju ŽUČNO raspravljat o sljedećem:

- koje boje su im najdraže, koje su prije voljeli, koje vole sad, oko kojih dvoje
- što vole jesti, što više, što manje, što s čim najviše vole kombinirati (od hrane)

e TE ne razumijem. jebote, ko da s djecom od 4 godine razgovaram. mislim, samo se zateknem da slušam elaborat o bojama i onda nastane praznina u eteru koju bi ja kao sugovornik trebala ispuniti nekim smislenim glasovima, pa onda čujem sebe kak izgovaram muklo...'nnda...ja volim zelenu boju..' a onda sugovornik opet preuzme vodstvo -izlažući zašto tu boju voli / ne voli.

kajjaznam. baš ko djeca. sljedeći put ću na takav razgovor reagirat sa: a di je tebi oko? (usmjerit prst prema oku) ooookkkkkoooo. koliko imaš očiju? (usmjerit prst prema jednom) jeednoo..(usmjerit prema drugom)...dvaaa.

a onda umsjerit kažišrst u srednjak NAGLO prema OBA i reć: NIJEDNO

kolajah brutalah

..za čiščenje organizma. ja svako proljeće zaboravim al evo ovo sam se sjetila.

kupite si džumbir i pijte čaj od džumbira. to je super fino.

i..štajoš..ne znam. možda skuham ječam pa to kljucam. dan dva. stvrno se grozno osjećam.

istina, nisam sigurna jel to moje čiščenje došlo samo od sebe il je (prije) rezultat toga da sam solo doma i tražim opravdanja zašto u narednih par dana neću kuhat i bit ću gladna. ..hihi.

uvijek bolje zvuči : 'na detoksikaciji sam', nego: lenja sam.

ne znam. al detoks mi ne bi škodio. zbilja se osjećam prljavo.

no, prvo moram riječit one medenjake koje sam nakupovala ovaj vikend.


ajbok

jedan od problema roditelja i partnera (ženskih više, mnijem) je volja za moći. koliki postotak u vašim natezanjima i svađama se odnosio na vašu želju da se prihvati vaš stav (uvaži vaša moć), a koliki u stvarnom nastojanju za rješenjem problema?

kad drugi kaže 'ne', ja popizdim. mislim si: balavac, kaj ti znaš. onda počnem forsirat. što rađa još većim inatom, ofkors.

s druge strane, i ja radim nehumane stvari. zato jer mi se žuri, nemam vremena, imam još drugog posla. onda se čudim inatu s druge strane. a uopće nije za čudit se.

tak je danas balavče obuklo papuče al lijevo na desnu nogu i obrnuto.

'odlično si to napravila', kae kolajah skidajući joj papuče jednim lakim potezom, 'sad samo zamjeni noge'. ja sam carica u slanju dvostrukih poruka. zbilja.

e nije htjela. ne bi ni ja. prekrižila je ruke i rekla da neće pričat sa mnom. i da se ljuti. balavo stvorenje. neki dan je tek progovorila.

obuci papuče, kae kolajah kao mirno, a ustvari napeto ko struna

neću, kae ona, skupi papuče na prsa, prekriži ruke i zabulji se u stranu

obuci papuče, kae kolajah kao mirno, a nadvijajući se nad njom

baš neću, kae ona

šta ću sad, jebote, pomisli kolajah

kolajah zuri u nju

ona zuri u pod. stišće papuče. stišće ruke.

pa neće me švrćo vozat, pomisli velika kolajah, moćna i jaka, i onda skuži da je sasma u krivu. sasma sasma.

okej ak ne želiš, kae kolajah, ja idem pit kavu, tamo u drugu sobu, ajbok

(došla je nakon 5 minuta s obučenim papučama i pitala: jel ovako dobro?)



..

(nije opet bilo :D rekoh joj nek obrne sama ak joj smeta. što i je.)

deca

meni bilo smiješno neki dan kad smo poskrivećki pušili vani i pili kavu pa s klime pao pet cm od nje komad leda velik ko njena glava.

ona se usrala, a ja kaem smireno i izjavno: ajs kofi.

sveo mi se boravak ovdje na čitanje chick lita. pratila sam i niz žena koje su mi svjetonazorom mnogo bliže, al kad kriju u sebi tu neku blisku mi čamotinju s kojom ni sama ne znam što bih...

..pa sam ih se ostavila.

nije chick lit loš. prpošan, lagan, dalek od sveg meni bliskog. nešto kao sf al bez nepoznatih termina.

eto tako ja.

a kako vi?

05.09.2009. 20:35:03

'(zbilja, kako da maknem vosak iz gigantskog akvarija?)'

...

odgovor mi je stigao. nakon 5 mjeseci i jednog dana.

akvarij s voskom je gotovo pet mjeseci stajao pored kante za smeće u kuhinji strpljivo i stoički čekajući svoju neizvjesnu sudbinu.

krajem siječnja kolajah je odlučila riješiti se svega nefunkcionalnog, estetski neprihvatljivog i onog što je bilo u kategoriji 'jednom ću to popravit/zalijepit/obojat/odvoskat'. tako da je krajem siječnja akvarij završio u kontejneru za smeće smještenom ispred prozora.

6.2. kolajah je buljila kroz prozor i češkala lakat kadli ugleda jednu on onih žena koje pokušavaju preživjet otpacima iz kontejnera. žena je pokušavala preživjet kopajući po kolajinom kontejneru.

žena je izvukla akvarij.

KAJ? rekla je kolajah osupnuto. to je još unutra?

žena je promatrala akvarij. okrenula ga u rukama. gurnula svoju kuku kojom pokušava dohvatit stvari iz kontejnera kako bi preživjela u akvarij i pročačkala po njemu.

čudi se sad sigurno, kaže kolajah

žena prebaci akvarij iz jedne ruke u drugu i krene prema drugom kontejneru.

bacit će ga sad. sad će ga bacit u drugi kontejner, kaže kolajah u ojadici, čak ni ona ne zna šta bi s njim.

žena dođe do drugog kontejnera i počne opet čačkat kukom po akvariju.

a jadna, misli da može maknut taj vosak, kaže kolajah

kolajah, mi ko da gledamo national geographic, kaže Brkenzi

da, grozno, kaže kolajah

žena otvori drugi kontejner

evogana. bacit će ga. jadan naš akvarij. dvaput su ga odbacili, kaže kolajah

žena okrene akvarij naopako i počne udarat njime po rubu otvorenoh kontejnera.

kaj radi?, kaže kolajah?

žena dalje udara

misli da će ispast, kaže Brkenzi.

vosak se nakon desetog udarca počeo polako spuštat prema dole i uskoro ispao U CJELOSTI u kontejner kao govno nakon šta niste dugo kakali.PLOMBP

KAJ? KAJ? KAJ? NE MOGU VJEROVAT. JA NE KOGU VJEROVAT. MOJ AKVARIJ, TO JE MOJ AKVARIJ PRAZNI, zavrišti koljah i počne trčat prema vratima stana

VRAĆAJ SE NATRAG, JESI LUDA, vikne Brkenzi

O JEBEMTI. O JEBEMTI. U ZAMRZIVAČ. TO JE ODGOVOR NA MOJE PITANJE. TREBALA SAM POVADIT MESO I STAVIT GA U ZAMRZIVAČ CIJELOG. U ZAMRZIVAČ. U ZAMRZIVAČ!!!!, skakala je kolajah po kuhinji

žena se polako počela udaljavat s akvarijem pod rukom, vukući za sobom u drugoj ruci još tri vreće.

Brkenzi i Kolajah su sjetno gledali u njena leđa.

kakav ulov je danas imala, kaže kolajah , mora da je pomislila 'kakve budale'

to pomisli valjda šest puta dnevno..., kaže Brkenzi

a onda su se oboje vratili svojim neanegdotalnim radnjama, dok je žena zamakla u susret novim avanturama.

ovo je log za nevrmore, da je ne razočaram opet ;)