Always!



Link
Link

:)*

Uredi zapis

22.04.2016. u 11:45   |   Komentari: 4   |   Dodaj komentar

as good as it gets

Uredi zapis

17.04.2016. u 14:58   |   Komentari: 48   |   Dodaj komentar

nema lijeka?

Link

ima ima :)
jedini lijek za tu opaku "bolest" je - ljubiti!

Uredi zapis

15.04.2016. u 13:22   |   Komentari: 15   |   Dodaj komentar

komentar (kao..:)

došla sam vam samo reći, da nije ni čudno što je Barca jučer ispala iz lige Prvaka..igraju - ali ne zabijaju! pa nije ni čudno što je onda žalost velika :smajlić koji se malo rugaa
i još da vam kažem, imala sam virozu, gripu neku..pokosilo (i mene..) na par dana, smalaksalo, samljelo..al sam brzo pronašla "zdravilo". ne vjerujte onome "čaj, med, limona", ima bolje, a to je topla, fina, bistra, kurja juhica u veeelikim količinama. ovo s čajem, navodno traje 14 dana, a s juhicom je gotovo odmah :)
ma svašta bi vam sad ja tu mogla ispričati..i kako sam vozački tek iz treće položila. rušilo me dva puta iz nekog njihovog ćeijfa, pa sam se treći put i ja lukavstvom poslužila. jest da me sad malo peče savjest što sam ih svih prevarila, ali im neću vratit vozačku. jer je tako najbolje za sve, jer tako sve funkcionira. moraš varat varalicu, da bi prošo.

a zapis o tome..ma onako, da vidim osudu, javno mnijenje, sliku...e,da, slika. to proganja ljude. slika je bitna, do piksela..:opet smjeli koji se rugaaa

Uredi zapis

14.04.2016. u 14:47   |   Komentari: 23   |   Dodaj komentar

nije za nas lutrija (ili nemreš i da neznamkak hoćeš)

idem jučer prije spavanja povezivati malo logički stvari i razjasnim si što se to aktualno događa. i nisam kriva, naravno, ja nisam opet ništ kriva. ili jesam, ali sam jako dobra postala u samoopravdavanju.
a bilo je..ma, jedna od onih situacija koju si čovjek želi mjesecima da se posloži tako..pa i godinama želi baš tu situaciju..a onda, kad se ima za dogoditi sada, nešto ga blokira i ne može se pomaknuti. ne mo že!
našla sam uzrok toj autosabotaži - to je moja sitničavost.
ispada da sam neki perfekcionista koji treba sve savršeno do najsitnijeg detalja da bi bio zadovoljan. a onda malo zavrtim fil unazad i sjetim se tog skladišta koje je nekad bilo puno strpljenja, razumijevanja..i polako se praznilo. isprva za "velike stvari" i vrlo polako...a sad kad je skoro već prazno..sad ispaljuje odmah i na sitnice.
mogući uzrok za to što se događa je lako vidljiv iz mojeg čoška gledanja, možda i nije tako..no ja si mislim da, ako predugo vremena čovjek bude izložen pritiscima u kojima se od njega očekuje samo najbolje, samo izvrsno, samo predan rad, disciplina i perfekcija i lupi ga se "po glavi ko čavao koji strši" i za najmanje greške ili najmanji nesklad s zamišljenom perfekcijom, mislim da je to najbolji recept - kako sitničavac proizvodi sitničavca.
sitničavci su grozni ljudi. teški i zahtjevni. ne opravdava ih što imaju visoke zahtjeve za sebe a i za druge i što onda i puno postižu. osim što je sitničarenje energijski jako jako ulupavanje žive energije u bezvezne sitnice, to je ustvari zamagljivanje pravog problema, a on je nedostatak zadovoljstva vlastitom vrijednoću i sve drugo kaj iz te generalne nesigurnosti i ide.

i bila sam ljuta onda. ali ne na sebe :)

bila sam ljuta na njega što mi u ključnom trenutku, kad se sva stvar može okrenuti na super i dobro i lijepo, on opet podsjeti na ono ružno, bezobzirno, otrovno, kritizirajuće, podništavajuće..a znam da to ne želi. pobjegne samo.

e sad, da je pameti, moglo bi se razmisliti..reći: "nisam htio to tako"..naglasiti što se htjelo zapravo..
ili reći "žao mi je..ja ne želim to tako, ja te ne želim blokirati ni sad ni nikad"..
i bilo bi sve super.
ali ne. on nikad neće reći da nije **htio** biti grub, iako nije htio; neće reći ni da mu je žao, iako mu je žao..ma ni na mukama
i ovdje se ide pred zid. i ne može se ništa promijeniti. čekaš samo još paljbu i da zagrebu. jedan drugoga.
i mir. kad si mrtav ne osjećaš ništa.

ma, slično je kao da igraš loto iz zabave, a drugi ti stalno prigovara da rasipaš bezveze. pa si zapisuješ brojeve koje bi igrao al ne uplaćuješ više..i onda bude izvučena tvoja sedmica. a ko da ti nije dovoljno teško, još se ti i naruga onaj što ti je njurgao - ko da sam ja kriv kaj si se ti blokirala i nisi uplatila listić.


tak je to kad se igra "na sreću". drugo je kad se igra "za sreću". odgovoran, predan posao, a igra..

Uredi zapis

08.04.2016. u 13:59   |   Komentari: 198   |   Dodaj komentar

o slobodi :)

Link
i tako, slušam ja njega i mislim se ..;)

diskutiraju tako tri "mala zlata" iz trokuta o tome što je idelno. jedan se dere da je njemu savršeno u svom kutu, da je slobodan i neovisan i da on ne bi promijenio ništa. drugi riče da je pravokutnik (dve iste dulje, dve iste kraće) lepši, a treći misli, da bi bolji bio kvadrat. i tako..diskutiraju oni bezglasno i stišnjeno i pomalo ih strah istupiti. izložiti se.
lako je kad si sam. onda se moš samom sebi bez straha narugati. pa da, moš slobodno i prdnuti i slobodno ti kakica vlastita može smrditi, i iz usta ti može bazditi..moš podrigivati, hrkati, moš bit mrzovoljan i njurgav, moš i podivljati i biti lijen i pasivan i biti glupavo hrabar i frajerski jak i kukavički slab.. i bolestan..moš šta oćeš.
jer si slobodan, jer si lako ono što jesi, a ne ono što se od tebe očekuje. kad si sam, nema nikoga da ti se naruga ili da ga smeta ili iritira tvoja "nesavršenost".
oni koji imaju iskustvo oslobođenja znaju da to nije sloboda.

sloboda je kad se možeš bez straha da ćeš biti ismijan, ponižen ili prezren izložiti drugome, što si takav kakav jesi prihvaćen, kad te ne brine i tišti da ćeš zbog svojih "nesavršenosti" biti odbačen.

slobodi se teži i sloboda se osporava slobodnima. zavidi se i ne prihvaća tuđa sloboda istim žarom kako se brani i vlastita, a sve zato jer se dobro zna što znači biti neslobodan.
kao što se zna da je put do slobode prihvaćanje, radost, nježnost, ljubaznost..pa sve tako, do prožimanja.
ali, svi mi ovladamo teorijom..a praksa?
pa učimo..
dogodi se da imamo uvide u situacije.
i nadamo se oslobođenju.

i tako, dobro je, ma odlično je..malo vam se javljam iz svog kuta u kojem sam se stisla.živa, zdrava i zadovoljna uvidom.
u situaciju. mrak je privremeni kao i buka. strpljivo, proći će..i to. jer sve prođe.

- nemoj se samo uvaljat u neku lešinu! kaže zlato malo iz trećeg ćoška.
- neću! obeća zlato malo iz prvog, svjesno svoje odgovornosti, kako za lešine tako i za uvaljane mirise.

Uredi zapis

07.04.2016. u 13:55   |   Editirano: 07.04.2016. u 13:59   |   Komentari: 6   |   Dodaj komentar

i tako..

Uredi zapis

22.03.2016. u 22:10   |   Komentari: 21   |   Dodaj komentar

Sretno highladerice!


..i da ti šapnem, nema veće sile od ove!

Uredi zapis

19.03.2016. u 23:11   |   Komentari: 1   |   Dodaj komentar

aah!



to je (bio) torzo.
ja stvarno imam za čime uzdisati..;)

Uredi zapis

17.03.2016. u 16:36   |   Komentari: 45   |   Dodaj komentar

o naivnoj..(iz iskustva)

nisu lijepe riječi, osmijesi i pogledi zato da im se vjeruje, niti su poljupci i zagrljaji zato da budu korišteni. opravdanja za naivnost naivni ne traže. niti za cijenu naivnosti znaju. niti ih je briga što su u nečijim očima ispali glupi. jer njihova srca te bilance ne poznaju.
pričaju ljubazne riječi jer im tako dođe, smješkaju se jer im se smije. gledaju jer im lijepo ono što vide. ljube jer im je ugodno ljubiti, grle jer vole bliskost i blizinu dviju središta omeđenih samo kožom.
ako u naivnosti i postoji računica onda je ona neprocijenjivo iskustvo susreta "glave i srca".

Uredi zapis

16.03.2016. u 11:29   |   Komentari: 36   |   Dodaj komentar

kako se kaže na hrvatski..

..udvarati se? dvoriti, snubiti..?
hofirati, flertovati, bariti...to mislim da ima drugo značenje.

Uredi zapis

09.03.2016. u 22:32   |   Komentari: 39   |   Dodaj komentar

..

"Jedna od mojih omiljenih metafora u razmišljanju o pradaoksima ljudskog iskustva je vizuelni prikaz Daglasa R. Hofštetera u njegovoj izvanrednoj knjizi Godel Ešer Bah: Vječita zlatna pletenica, "čudnog zaokreta", koji on smatra suštinskim za "teoremu nepotpunosti" Godelove matematike, za zbunjujuće Ešerove crteže i za Bahovu strukturu fuge. "Do tog zaokreta dolazi", objašnjava Hofšteter, "kad god se, krećući se nagore (ili nadole) nivoima nekog hijerarhijskog sistema, neočekivano nađemo tamo odakle smo pošli". Kad je riječ o Ešerovim stepenicama, na primjer, čini se da osoba koja se penje silazi korak po korak, i na kraju, shvaća da se našla tamo odakle je pošla, da je došla do kraja svog puta i da se opet nalazi na njegovom početku.."

Stephen Mitcell, Može li ljubav da traje

Link

Uredi zapis

07.03.2016. u 17:46   |   Komentari: 0   |   Dodaj komentar

korisni linkovi

Uredi zapis

28.02.2016. u 19:42   |   Komentari: 4   |   Dodaj komentar

zapis

ja sam žena koja ima zdrav libido i uživa u seksu.
eto, zapisano, objavljeno, javno. :)

Uredi zapis

23.02.2016. u 18:53   |   Komentari: 70   |   Dodaj komentar

PRIMIRJE?

Nije ovo ni mudro ni pametno, s obzirom da inicijativa i opet dolazi od mene žene, a i vidjelo se kako je završilo u zadnjem pokušaju - bizarno su se neke okolnosti posložile, kako bi spriječile onaj osjećaj koji je zbog obostrane upornosti ipak bio doživljen. Još smo se malo zalili lažima kao katranom..gustim, crnim, ljepljivim, teškim.. Zato tuga i bespomoćnost. Ovaj put sam i ja izrekla bezobraznu laž ne trepnuvši i dodala svoj doprinos. Ne zato da bih imala neku prednost, niti da bih napravila štetu..jednostavno, nije mi se dalo s istinom oko nebitnoga, a toliko toga bitnijeg je u igri i laže se perverzno. Surađivala sam u glumljenju nebitnosti kako bi se oboje osjećali sigurnije. Poznato, predvidljivo, neuzbudljivo..
Fejkanje je smanjilo očekivanja (ali i ubilo strast). Barem za kratko vrijeme. Nada, čežnja i ovisnost potisnuta je bila u drugi plan u bezvremenski plan koji može ali i ne mora nikad više realizirati se. "Lako ćemo.." kao da se čulo u podtalju tog gustog mulja.."..ogromna je razlika između mene, moje samodovoljnosti, čvrstine i njene jadne želje za mnom" Oholost koja u takvim situacijama dominira, planula je uslijed jedne obične, male, nebitne laži. Zvučalo je kao da dižem ruke od tebe. Osjetilo se..
A time se istopio i sav agresivni prezir, to vječno i snažno razarajuće oružje kojim se uništava ono što se najviše voli.
Tako se i ovaj susret pretvorio u bitku koja je okončala obostranim gubicima, a rat se i dalje nastavlja.
E sad, nespodoban jedan prijedlog ili nazahvalna ženska inicijativa (jer mi uvijek možemo, a vi samo kad se posloži tako) - a da malo predahnemo - how about jedno kratko primirije? 24 satno, trodnevno?
Ja mislim da to nije loš prijedlog. Nekako se treba i na mir privikavati..;)

Uredi zapis

22.02.2016. u 19:48   |   Komentari: 15   |   Dodaj komentar