MORA

izgleda da su mi počele stilske vježbe za posao! jer, probudih se u cik zore (6,30) i jedva sam opet nastavila spavat gotovo do ove ure. i usnuh tako pred jutro grozan san koji se zove: povratak na posao! jer ovih dana ću se vratit na posao nakon tri duga mjeseca izbivanja! jbt kako stvari stoje (bar u tom mom snu) ispada da ću doć gdje nikog ne poznajem? sve neki novi ljudi..koji su istina čuli zame al nit ja njih znam nit oni mene. i dođem tako ja da se najavim a tamo neki raspašoj...čudan neki smisao za rad i red? dovoljno da, kad sam se probudila uhvatila neka groza od pomisli da valja počet radit. ne zato što sam možda zdrava (ruka je ok, al bojim se ne posve za rad) već stoga što nemrem živjet sa 2,5 tisuće kuna manjom plaćom? neki bi bili sretni da ih muči ta moja mora? možda bih i ja bila da je moj posao npr ko mejin da mogu cijeli dan bit na blogu? al jok. no, što je tu je. da mi nije ovog bolera i maje pliseckaje koja tanca nanj ovak uz kavu, otišla bih u p.m.

Link

Uredi zapis

24.04.2014. u 9:11   |   Editirano: 24.04.2014. u 9:11   |   Komentari: 71   |   Dodaj komentar

TRAKTAT O KLASIČNOM...STRMOPIŽĐENJU!

pravo je pitanje dono (današnji tvoj blog) kako se ne strmopizditi? ne ja već on. nije da ga stavim na pijedestal, već ga stavim naspram sebe! egal odnos u svemu, pa i u sexu kažem u profilu! dakle, nije da ne piše! i krene priča step by step. prva kava jedva da je dobila prolaznu ocjenu? Em je povratnik u zege i nema ništa ovdje pa niti stan, em je neki čudan biznis u pitanju, em fizički nije bog zna kaj, al intelekntualno je ok dečko bio. No, kako zadnjih godina imam običaj dati ljudima koji mi se intuitivno čine ok šansu, tako bje i ovaj put. potom šetnja...s mojom pesom! a pitala sam ga, jel baš hoće u šetnju? time je dobio dodatne bodove jer me uvjerio da baš to želi! treći susret je bio poziv na ručak! wow...nakon tulumarenja od dvije noći i izleta to mi je baš nekako odgovaralo. nedjelja i povratak u zege u jutarnjim satima a ručak...osiguran! odlazak u centar grada bje više kurtoazan nego li da sam stvarno nešto očekivala? čak sam i buteljku ponijela...reda radi. a kad tamo ručak ko u priči. normalno, kad mu je mama bila kuharica! tu činjenicu sam kasnije čula još nekoliko puta! pametna cura poput mene željna ljubavi, druženja, egal odnosa pomalo je s podozrenjem slušala o biznisu koji se odvija preko grane, o auto koji je razbijen u netom dogođenoj nesreći, o stanu tamo preko grane, o planovima...željama...pozdravima! danima su se redale priče, sex, priče. bilo je tako lijepo savijati se oko njega ko bršljan...a potom bi on preuzeo moju ulogu. Priče (a i fotke) su mu bile sjajne...no ja sam racionalna cura. I tako sam pabirčila sve te priče i spremala ih pri tome uživajući u dodirima, pogledima, riječima. Intelektualno volim znatiželjne i zanimljive ljude. Često je pričao o svojim putovanjima, poslu koji mi je bilo nešto posve novo jer estrada i glamour su uvijek zanimjivi. Naravno, bilo je tu i ružnih priča kakvih ima u svakom životu. Day by day...prošao je i drugi tjedan...potom pet zajedničkih dana...od jutra do navečer! My place je i njegov plejs...moj auto je i njegov auto...i tako planovi i priče o zajedništvu..želji za biti su pljuštali. Ova oprezna cura je sve to registrirala i apsolvirala no kao i obično, alarmi su bili uključeni 24 sata. Zvučalo je više no dobro...čak smo i mjesto brvnari dogovorili. Ha ha...moja penzija samo što nije postala onak..pucneš prstom i sve je tu, uvjeravao me on! Zajednički odlazak na plac, njegova štrudla je fakat bila mljac, pospremio mi je stan..hm...gotovo da sam pomislila da je savršen muškarac? Prijatelj mi reče: čuvaj se savršenih! Mama mi reče: pazi da te ne prevari! Dogovorili smo da mu posudim auto za neku njegovu poslovnu potrebu. Prije toga smo zajedno otišli pogledati njegov novi auto koji namjerava kupit! Čak se durio kaj neću ić pogledat i novu mazdu? Potom je zaiskao rezervne ključeve od stana...onako an pasan...dok ja vozim mamu a on šeće pesu! To je bilo too much, al sam dala. Gotoo se doselio k meni prek vikenda...cijeli komp jer ima neke specijalne programe pa mora radit, pa svašta nešto...i baš smo nekak dobro klapali. Sve mi je to bilo preveć brzo, al sam se tješila...hm...ionako će otići za tri dana pa će sve biti kak je bilo. A tada polako! Bilo je nekih sitnih čarki, mojih primjedbi na njegovo zekanje...nije moj stil, nije moj nivo. Ja ne glumim finu curu, ja sam ta! Nekima je to teško dokazat, al se nit ne trudim. Ko što rekoh i danas na blogu...to sam što sam. Take or live it! A nije uopće it...dapače, pametna, zgodna, slobodna, sređena žena koja samo želi egal odnos! I dođosmo mi do zadnjeg dana druženja...on ide opet mojim autom k sebi doma vozit stvari koje je dopeljao, pa ovaj put zaiskao ključeve rezervne onak za istač da ne zvoni kad opet dolazi! A ja, nedam! Zvoni! I dođe on opet na ručak i tako sve nešto ok i vozim ja njega doma opet. I samo smo svratili do dućana da on kupi voće! A to je trajalo pola ure...ja sa pesom šetkam vani a on šopingira...puna torba svega i svačega! A ja popizdila...pa nemreš me tak ostavit vani na parkingu da te čekam pola sata (istina, auto moj i on nudio ključeve da ostaem u autu, al ja mislila...otišao čovjek po 2 kile voća)! Istina jest da nisam bila nimalo ugodna...al sam se osjećala ko budala...em dam auto, em ga vozim, em ga čekam etc...tajac. I odvezem ga ja, i iskrcam ga...uobiačjeno čujemo se, vidimo se! Danas tajac cijeli dan. Sahrana jedna me okupirala ali cijeli dan sam bila nemirna, kao da sam osjećala da se nešto sprema. Intuicijom to zovu! Navečer moj poziv njemu jer je trebao doći, prespavati i sutra s mojim autom otići na jedan dalji put! Znaš, ne mogu ja to, nismo nas dvoje jedno za drugo, tvoje ponašanje jučer podsjeća na moju bivšu...etc! Ja ostah paf...nakon svega što sam prostrla...ha ha...njega muči moj ispad za koji sam se btw sinoć sms porukom ispričala! Al na kraju cijele priče slijedi poanta: on nije platio stan (iznajmljeni) ovaj mjesec već reče tek danas(time me valjda htio uvjerit kak je mislio ozbiljno..uselit k meni)! Helo?Ovako brzo nisam nikad u životu bila ekspedirana? Ili sam ja ekspedirala, a prethodno konzumirala? Nije niti važno...važno je da sam opet solo i slobodna cura! Toliko na temu strmopižđenja i tko što čini? Slijedeći!

Uredi zapis

22.04.2014. u 22:41   |   Komentari: 128   |   Dodaj komentar

THIS DAY

pitala sam te zašto si me onako grlio danas ujutro? onako nisam elaborirala ali mišljah onako kako se grli voljena osoba! rekao si: neću ti reći! sve to bje popodne. nema baš puno logike popodne lamentirat o jutarnjem zagrljaju! but, upravo je to ta razlika koja čini dan drugačijim. koja je to razlika možda najbolje govore riječi ove pjesme? so, iako sve znam i sve se već ponavlja, kristalno mi je jasno. da mi je dosta samoće i osamljenosti! što ne znači da ću prihvatiti (li ću bar hinit) bilo koga, pa nit tebe, samo tako! zato valjda i tvoj; neću ti reći! jer neću niti ja tebi. ko mala djeca. čak je i sara prihvatila igru! ti si novi vođa čopora. dvije jedinke ne čine čopor. još manje obitelj. no ponekad nam je ona druga gotovo sve. možda baš u tom jutarnjem polusnu i zagrljaju! kad se isprepletu noge, ruke, tijela....dah! jutra su još uvijek svježa. dobro je odmaknuti se baš danas, kako bi patio, čeznuo za onim što si imao. što je bilo nadohvat ruke! jer dok je tu ne pridajemo važnost, pažnju kao da je tursko groblje? iako nikad nisam prošla kraj njega, značenje mi poznato. taj zagrljaj mi neda mira. zato što je tamo i tako kako ne bi trebao bit? ili možda ipak? piše li negdje kada se, kako i koga može grlit...onako kako se grli voljena osoba? dobro je da opet mogu normalno pisat upitnike, rekla bi vrbi. jer ovaj tekst gotovo da ne bi imao smisla da ih nema? toliko toga nema smisla al možda je baš to onaj smisao koji dugo tražim? hm...možda je vrijeme da prođem pored nekog pravog....turskog groblja?

dinah washington: what difference a day makes

Link

Uredi zapis

21.04.2014. u 17:56   |   Komentari: 8   |   Dodaj komentar

AS TIME GOES BY

vrijeme prolazi al navade ostaju! pa tako i moja da pijem kavu u ovo neko doba. u koje, kao i obično nema nigde nikog. imam novu tipkovnicu na lap topu...ha ha ne bi čovjek vjeroval da može imat jedan kompjuter i dvije tipkovinice, no ja imam upravo to! dragi se smiloval kad je vidjel moju tipkovnicu na lapu na kojoj se slova uopće ne vide. pa pišem malo po jednoj pa malo po drugoj. iako uglavnom ne pišem već švrljam od jednog sajta do drugog. no čini mi se da neću dugo? ne stoga što bi mi netko branio već je razlog prozaičan...danas sam dobila plaću 2500 kn manje neg kaj inače imam! to su radosti bivanja na bolovanju, pa mi je jasno da je s mojim bolovanjem gotovo! ne zbog toga kaj sam naglo ozdravila već si naprosto nemrem priuštit bit ta. to me danas ubediralo i mogu vam reći da mi nikakva utjeha nije to kaj nisam solo...kakti imam nekog tko je samnom u tom bedu? neće mi nitko platit režije, kupit špeceraj i sl...iako ima naznaka za diobu troškova! što je normalno ak dvoje ljudi provode zajedničke vikende, odlaze na neke ručkove, izlete i sl...volim egal odnos (kak sam i napisala) u svemu...pa i u sexu! istina, tu ja vodim jedno 8:4...i bojim se da to baš i neću moći zglihati? što ne znači da me nemre iznenadit npr tak kak me iznenadil neki dan...pa mi je kupil cigarete..ha ha...to ja zovem pažnjom! videl je da nemam cigarete i vellim da ih moram kupit...i navečer kad je ponovo došel...eto njega i cigareta! i tak još tih sitnica ima...po tome čovjek prepoznaje jel se netko trudi u vezi ili ne? dijamantna ogrlica morti isto dojde na red, al tek u staračkom? no, nema veze, ionak sam alergična na....kamenje! normalno, ima tu i propusta...pa ne vidi to kaj bi trebal vidjet? il bi me trebal kušnut baš onda kad ja to oću a ne kad on oće...i takve bedastoće. no to se ne broji. barem ja ne više! kak je ovo dobro...lap na slolu a tipkovnica extra ispod stola na onoj prečki za tipkovnice...pa mi malo ruka krene gor (na tipkovnicu lapa) pa onda opet malo dol....eto kaj mene zabavlja i veseli! ha ha

casablanca

Link

Uredi zapis

15.04.2014. u 15:39   |   Editirano: 15.04.2014. u 15:40   |   Komentari: 33   |   Dodaj komentar

ULAŽEM

oči...

osmjeh..

i još jedan...

Uredi zapis

14.04.2014. u 20:38   |   Editirano: 14.04.2014. u 20:58   |   Komentari: 61   |   Dodaj komentar

KAKO ZADRŽATI DALJINU OD LJUBAVI

a da ju pri tom ne ubiješ? kako ju izazivati, kad je već izazvana? kako ju stišavati a da ju ne ugasiš? hm...kako zaspati uz nekog tko hrče? i odeš u drugu sobu jer ne možeš spavati! a potom ne možeš spavati jer si otišao! dugo sam težila za onim kokinim mirom (jučerašnji blog koji sam iščitala sa svim komentarima). a onda kad ti netko uzburka tvoje neurone....prvo one u tijelu a potom zakovitla i one u glavi.,..hm...sretan si što imaš miran vikend! nema wow...pače, više mi ne treba nit čašu vina popit radi usHita, opuštanja ili što? istina, i orgazmi su tiši al ih još uvijek valja,...brojati! tako ti je to kad naiđeš na mr somebody! kako i zašto on postane opet nobody, nisam još uspjela odgonetnut? ne pričam pri tom niti o mojoj želji za tim, niti o njegovoj? desi se trenutak prijepora koji je točka razdora i razlaza? poljubio me danas pri odlasku uz riječi...čujemo se i vidimo sutra! a ista je u meni zazvučala: čujemo se i vidimo sutra? jer, svaki je rastanak jedna mala smrt! i često je iza takve neke rečenice uslijedio: muk! nit glasa nit slike...samo pitanje u zraku: were is mr somebody that i used to know? možda zato i nisam noćas mogla spavati, a ne zbog hrkanja? sjećanja na noći i dane kada mi je krevet bio, jest...hm...i bit će prazan a nije se radilo samo o komadu muškog ili mog mesa! počesto je ostao neki komad mesa u frizu koji sam dogovorila spremit kad dođe? ili je ostao komad robe koji je trebalo vratit...neka pidžama ili četkica? ili bicikl ko u mom slučaju onomad? po koji je ipak došao! ali jednom i ostao? valja biti spreman, moj horacije!

gotye
Link

Uredi zapis

13.04.2014. u 20:29   |   Editirano: 13.04.2014. u 20:48   |   Komentari: 15   |   Dodaj komentar

DA, IDEM...

večeras u armani sa dragim mi ljudima! ponovo zajedno nakon možda i pokojeg tjedna! vidim da vas neke ovdje to zanima? vidim da pišete, jer čitam svašta! i pišite...i živite! mene ionako sve manje ima! moram bit iskrena, malo mi nedostajete...taj osjećaj, doć ovdje pod normalno svaki dan je osjećaj koji svakim danom sve više mine. što ne znači da mi još uvijek ne doć na iskricu ne nedostaje! no, sve manje pišem, a sve više živim! tko zna, možda mi se posreći pa konačo nakon 7 godina odem odavdje? ljudi pate...i draži su mi ovi koji pate (gera, M...jer je to znak da su živi i živjeli) nego li vi koji ste u stanju danima, satima pljuckat po drugim ljudima samo zato što su...drugi! dobro je da ste sebi prvi, jer tko će se izboriti za vas osim vas? draža mi je paške koja će malo malo pa gotovo izginuti nego li vega koja je ko kornjača stavila oklop i imuna na svaku lijepu riječ. ili boža koja je riječima pokrila i najsitniju stidnu dlačicu kako ne bi zadrhtala od nečijeg dodira. ne morate se za sebe boriti tako da pljujete druge! kad tad ponestat će vam pljuvačke...a kaj onda? najgore je sjedit pred ekranom...suhih usana! jedno je kad se ljubiš do iznemoglosti pa ti se osuše a drugo je kad ti nestane sva pljuvačka nakon što si ju upotrijebio na ljude! pisma ionako više ne pišemo stoga nit pljujemo marke. a euri su davno već eu moneta! stay well...barem prek vikenda! moja pljuvačka mi trenutno treba za ljubljenje......stoga, kažu da je petak dan za metak! može i....tane! :)

Uredi zapis

11.04.2014. u 16:01   |   Editirano: 11.04.2014. u 16:24   |   Komentari: 23   |   Dodaj komentar

CURA IZ KVARTA

pitao me: hoćeš li i danas opet pisati kako smo se pojebali? no, jučer mi taj vrhunac ne bje toliko zanimljiv koliko konstatacija: kako je svijet mali? jer step by step u sitno doba noći (kad smo se odmorili od jebanja tada smo pričali) pričali smo svaki svoju zagrebačku priču! i došli do remize kao zajedničkog boravka u nekim godinama odrastanja naše dječice? on je mene zapamtio, jer sam bila zgodna (njegove riječi)! potom smo slučajnošću došli do jedne druge zagrebačke ulice na periferiji zagrebačke trešnjevke u kojoj sam započela svoju zagrebačku karijeru! podrumski stan, više soba kako to obično biva sa zege podstanarima. sa zaručnikom koji se spremao u vojsku! roditelji su doselili godinu kasnije. to moje zaručničko bivanje zapelo je za oko kvartovskim dečkima. prozvali su me uobražena! i noćas si mi pričao kako ste i što ste si došaptavali dok sam tako prolazila dijelom neasfaltiranom ulicom. istina, i sama sam se zgražala da takvo što postoji u zagrebu koji mi je bio pojam, nakon provincije a lokalne dečke nisam nit gledala. ta ja sam bila gradska cura ponad arene a ne tamo na nekoj periferiji nekog grada, pa makar to bila i metropola (tada još samo gl. grad hr) a najbolji frend ti bje moj gazdavlasnik...ha ha...kojem sam kćer spasila od utapanja u bačvama vina! reče da ćeš nazvat svog frenda i reć mu da jebeš uobraženu! ponekad nas vezuju tako neke čudne niti..jer eto obišli smo u gotovo 40 godina kojekakve kvartove, ti gotovo i cijeli svijet da bi se opet sreo sa.... curom iz kvarta!

Uredi zapis

10.04.2014. u 18:57   |   Editirano: 10.04.2014. u 19:12   |   Komentari: 2   |   Dodaj komentar

Testis unus, testis nullus! (referenca za eternisov zapis)

ajmo se eternise nas dvoje face to face nać pa potom objavit na blogu jel to istina ili nije? a biba riba nek ti bude svjedok...jer znaš onu latinsku: Testis unus, testis nullus! – Jedan svjedok – nikakav svjedok! dakle, ona ili ti se primiš za testise i svjedočiš da je to tak (tak su barem rimljani koji su imali muda)? nema smisla trošit riječi zalud...il jesi za to ili nisi...pa ćemo onda vidjet jel smo se nas dvoje već sreli ili nismo i kako je ta naša kava prošla?
(moj koment na eternisovu blogu)

Uredi zapis

09.04.2014. u 18:20   |   Komentari: 45   |   Dodaj komentar

UTORAK (NEDJELJNI RUČAK)

pokušat ću što kraće..nadam se da me neće netko ili nešto prekinuti? dakle, nema ništa loše u tome da se zapališ za
tipa koji je mudar i star kak veliš! može biti problem ak takav tipus ništ nemre? hm..a ti se zapališ i želiš ga onak...muški! e da..to može bit nezgodno, al nema druge nego nadat se da tip može! a to što će biti i kada će biti te da li će biti....nemoj razbijat glavu! u stvari shvatila sam da se malo malo pa ulovim u razmišljanju...kao npr. čuvam nju za neku pravu vezu? hm...nije to loše da čovjek prižljkuje dobru vezu, al zakaj bi se u tom interegnumu čuvao? za koga? za nekog tko nikad neće doći? ili će doći al neće biti bog zna kaj? zato je ipak dobro ne potrošiti se zalud al nit čuvat do beskraja! e sad kako naći pravu mjeru? hm...upravo me prekinuo on! pozvonio na vratima. to je tako moguće...pače, u djeliću trenutka se i dogodi! eto, jedna priča prije nešto dana...ispočetka se činila kao još jedna u bezbrojnim pokušajima, ali gle vraga...jedan nedjeljni ručak kad me pozvao k sebi, skuhao teleću juhicu (i ja bih se mogla zasramit kak je bila dobra), potom spekao teletinu s povrćem, mlince (jbt kaj su bili dobri ko ova stvar koju puščam dolje) ma svašta nešto..i radič salata...namjerno pričam detalje...jer su me ti detalji onak zapljunsuli! i pažljiv, i drag i ljubimo se savršeno! a noćas smo se i jebali savršeno! ili ćemo u mom krevetu...a sada sam tu. pomalo čudan čovjek, čudna zanimanja (za mene urednu curu koja uvijek radi od 8 do 4) i tak...bit će što će biti? lijepo je...samo neka traje? no, mozak radi, procesuira...hm...jebemti nas misleće žene?
koja dobra stvar sviram ju po ne znam koji put jutros!

John Lee Hooker and Bonnie Raitt play "I'm In The Mood"

Link

Uredi zapis

08.04.2014. u 8:55   |   Komentari: 52   |   Dodaj komentar

KAKO JE ZAVRŠIO RAT NA MOM OTOKU (habitus u gostima)

s infuzijom su počeli već u busu (boca je bila prilično uverljiva)! dugo nisam bila na školskoj ekskurziji. jedino kaj ovaj put nisu bili neki školarci već matorci. oko i preko pola stoljeća. šaroliko i raznoliko društvo koje je imalo želju zabaviti se. to nam nekako najbolje ide. osobito na tuđi račun. ovaj puta rječana i nešto svog. volim duhovite ljude a jedan takav bje u blizini! s gitarom. kao i obično žene su brojnije. valjda zato i toliko pičaka između ostalog i tu na blogu! čudno mi da ovaj vikend nije spomenuta i moja? biće stoga što sam bila u gostima? a u goste ne nosiš samo pičku! tamo valja ponijeti i nešto malo dobre volje i želje da poštuješ gostopirmstvo! brod u luci, čopor ptičica olliti jato koje je brojalo 50 duša koje su se spustile na korzo bio je bučan taman koliko se očekivalo. zajednička kava i potom plovidba usidrenog broda. delicija svakojakih, llijepa dobrodošlica, dobra mjuza al je mogla i bolja. pače, u jednom trenu sam podijum zamijenila šetnjom uz more.osjetiti malo noćni život svjetskog grada. jer su ljudi svjetski, a grad čine ljudi! u povratku, jutrom smrdljivi autobus. ovaj put mi rit nije bila mokra i nisam iskala da mi ju pipaju u dokaz...ovlaženosti? dobro je da sam napravila odmak od bloga cijeli dan, što ne znači da nisam pročitala traktat o ženskim pičkama. s prilično razložnim komentarima. no, ženska pička se obično uzima u ženska usta upravo kad je potrebno nešto gorko ispljunuti? dobar je osjećaj doć u svoj dom i zateć živo biće koje ti se veseli. potom odspavat tri sada i pojest svoje omiljene kruške. soc je ostao tam gdje mu je i mjesto...na dnu! kao i moj habitus potrošen od petka na subotu, od subote na nedjelju! u očekivanju ručka čovjek se često pita zašto je počeo neke svoje bitke? ne kako su završile, već zašto su počele.uglavnom ne nalazi odgovor osim što ih broji? i jučer sam unatoč svemu dobrom bila otok u moru!

Uredi zapis

06.04.2014. u 10:26   |   Editirano: 06.04.2014. u 10:40   |   Komentari: 17   |   Dodaj komentar

ARMANI

čak i kad odem tam gotovo sama, meni je dobro! meni je izvrsno! čak i kad mi nije do armanija, meni je armani super! mjuza, štimung, rulja, sve! i ne pišem ovo da vi čujete već sam tak hapy da bih vikala kozmosom...armani! da ga nema trebalo bi ga izmisliti! sutra idem u rijeku na karolinu...opet na feštu udruge! još samo da sex upotpunim (nikad ne znaš, možda baš slijedeći korak vodi do) bit ću...zadovoljna žena! ples me oslobađa gotovo ko sex, jer ples i jest...poslastica
umjesto sexa! kak bi rekle ćudoredne isričarke i horni u neka druga vremena...izjebana sam sto posto! ha ha...da sad i tražite od mene da vam ispričam neku sexi priču...naprosto sam prazna! ko grom kad grune u gromobran! istina, zavući ću se u prazan krevet al...ne zadugo! dobro je biti dobro!

Uredi zapis

05.04.2014. u 0:45   |   Komentari: 10   |   Dodaj komentar

PRIJATELJ S POVLASTICOM

čaj od đumbira bje motiv za poziv i dolazak! dugo te ne bje, još prije moje operacije i loma. istina, dovezao si me onomad doma iz traume dok mi se nada da neće bit operacije rasplinula ko mjehur od sapunice. popili smo rakiju, za sretnu operaciju. prijateljujemo ili ljubujemo već više od šest mjeseci! na mahove smo prijatelji a onda nekako (verbalno) skrenemo ka ljubavničkom odnosu! nije da nismo i to konzumirali. nažalost, il na sreću, vrlo brzo smo svaki put to ispravljali. ja sam željela sve, bar u pokušaju! ti svoje udovištvo nisi mogao samo tako preboljet jer možda ti ne znaš više voljeti, ti ne znaš više biti s nekim? jedino što znaš je brak! i kada si me pozvao da živim s tobom na probu, a bez da si pozvao i moju pesu, znala sam da je ta priča nemoguća misija. no, ti i nadalje želiš biti moj prijatelj s povlasticom! ali, moji prijatelji nemaju ljubavničku povlasticu! oni su mi naprosto prijatelji. nije to stvar samo principa, iako ih imam. to je stvar poštivanja prijateljstva! ne mogu se sexat s nekim tko mi je frend. odnosno, mogu to jednom al ne stalno i iznova! kada ljubavništvo preraste u prijateljstvo ili prijateljstvo u ljubavništvo, nije lako reći a još manje predvidjeti, ali kad se to dogodi bude ili jedno ili drugo. sve su oopcije otvorene. ali, neke granice naprosto ne mogu pomaknuti. jedna od njih je npr biti s jednim partnerom i spavati s njim a polak ili uz imati i drugog. ili jesam ili nisam! ne mogu niti swingati. monogamna sam po habitusu! možda jednom prerastem te principe i pretvorim ih u kompromise? iako sumnjam!

Uredi zapis

03.04.2014. u 21:20   |   Editirano: 03.04.2014. u 21:36   |   Komentari: 58   |   Dodaj komentar

PRVOAPRILSKA ŠALA

uobičajeni odlazak fizijatru pretvorio se gotovo u noćnu moru? itinerer besprijekoran, popodne fizijatra, potom šetnja i druženje s kćeri (prije njena odlaska u pariz) i potom navečer na štros..plesna škola! sve dogovoreno,čak i plesač! parkirala sam tamo gdje i obično...u dvorištu med dva nebodera nedaleko od doma zdravlja! istina, s jedne strane bje neka sklepana garaža a s druge niz parkiranih automobila. kak je moj tutač mali nije ga bilo problem stisnut između auta i garaže. izlazeći iz auta čijem glas jednog pomalo ocvalog gospona (ne znam jel od godina il od pijače) da sam zatvorila put? tek tada bolje pogledam i fakat...postjoji neki put, staza između tih drvenih garaža a tam dalje i neka kuća od cigle. ja na to onak šarme osmjeh br. 5 nabacim i kažem da tu nikom ne smetam i da ima dost prostora za proći ak je put. al što, gospođo, neda se on, ak ja npr uzmem tačke i hoću proć s njima, izgrepst ću vam auto? ja na to (opet se nedam smesti) pa auto je ionako stari..ovaj put osmjeh br. 6...brzo se vraćam idem prek u dom zdravlja! i odoh! istina, priča je potrajala dulje od ure vremena. i vraćam se ja, sms kćeri da se vidimo i krenem..a kad tamo maše jedan gospon da stanem? skužim ja da nekaj ne valja=? izađem van a kad tamo obje gume prazne? ajme...pas mater, bila sam tak ljuta i vratim ja auto natrag na parkirno mjesto i zovem policiju! i kažem tu i tu...etc...u taj čas od nekud se stvori jedan drugi lik onak u plavoj dinamovoj trenirci i počne na mene da kaj sam parkirala tam gdje je put? ja na to, pa nisam imala dojam da je to put jer su to sve neke straćare pa nisam znala da taj put nekam vodi? na to on meni, hoćete da vas udarim? ja nemrem vjerovat? na svu sreću, našao se jedan mladi dečko u blizini pa ga pita: kak možete tak razgovarat sa ženom? pa se ovaj smiril, jer očito poznaje samo silu (dečec je bil onak sportivo)...i kažem ja da sam zvala policiju i da čekam...nedugo nakon (taman kad policija treba doć) onaj dinamovac meni nudi pumu da proba napumpat gumu? hm...čudno mi to bilo i ja velim, glečte, zvala sam policiju da vidimo nek to ostane tak kak je dok oni dođu pa ćemo vidjet. i fakat eto ti njih, ko u ny police...dečko i cura u civilki! inspektor pravi! i tak ispričam ja njemu sve kaj je bilo...bla bla...pa on ode malo tam se raspitat kod dječaka na klupici i odošmo mi tam u jednu hižu na prepoznavanje tipa s kojim sam ja pričala? i fakat izađe tip i mi opet prepričamo spiku pred inspektorom? no, inspektor meni veli da mu se taj ne čini sumnjiv, već ovaj drugi...a ovaj drugi odjednom tak ljubezan, ništ on ne zna, nije ništ videl al nudi pumpu i da bi pumpal gumu? kud ćeš pumpat gumu koja je zbušena (osim ak je nisi ispustil i znaš da nije)? fala bogu došel mi je i zet (onak cca 2 m nije na odmet) ja sam se rasplakala u momentu...onak...nakon prvog šoka, proradio stres..emocije, strah etc...i tak...zvala ja šlep da to odšlepa...policajac spreman privesti njih dvojicu (treći dečec je svjedočil kak niš tnije videl tko buši gume al je posvjedočil moju priču) etc...no, eto, uspije dinamovac napumpat gumu jednu, pa drugu..i čeka se jel pušča? i tak...otpravim ja šlep uz 100 kn i odošmo zet i ja na benzinsku i napumpali gume. i kaže meni isnpektor da dojdem po zapisnik u PU i kaže onmeni...može privat tužba...i pita me zakaj sam sama platila a zakaj nisam da mi oni plate...etc..čiča miča gotova je priča! poanta je da nakon 30 let nikad nisam doživjela u centru zagreba (baruna filipovića) da mi netko zbuši (ispusti jer se ispostavilo da nisu bušene već ispuhane) gume i da mi kaže kak će me udarit? eldorado...no, dobro veli moja kćer: mama, takve stvari se ne događaju po zasluzi niti zato kaj si ti kaj kriva? naprosto, krivi ljudi (alkohol i ostale frustracije), krivo mjesto i...fala bogu da je prvi april...skoro ko šala! a vama, oćete mislit da ja i na prvi april pričam istinite priče ili će vam biti samo još jedna prvoaprilska šala, kako vam drago!

Uredi zapis

01.04.2014. u 20:42   |   Komentari: 12   |   Dodaj komentar

PRESING

utorak, plesna škola...jedan dobar plesač će me malo podučit a usput ćemo i uživat..nikad dovoljno rocka, salse, ingliša, običnog valčeka...a tango nemam pojma...možda i to svladam? sad je prilika...doma sam i badava je! srijeda vedska astrologija i đjotiši..nemrem propustit jer sam prošlu propustila...četvrtak dan za odmor iako sumnjam, sigurno će past neka kava? petak uobičajeni plesnjak u armaniju, subota brod carolina (riječki brod hotel) i tulumarenje do zore s istom grupom 40+...! hm...ovakav itinerer je zahtjevan i za neku mlađu curu. danas sam upravo saznala da će moje bolovanje potrajati...pa se pitam jel ta moja hiperaktivnost na drugim poljima apstinencija na radno-poslovnom? kaj mi je taj posao oduzimao toliko vremena, energije etc...da ga sada imam za bacanje! svaki dan nešto drugo. nisam inače taj tip, al eto...tako se poklopilo! otkuda mi energija pojma nemam? proljetni umor što je to? hm...eto još jedan dokaz što sve možemo činit umjesto..sexa?

Uredi zapis

31.03.2014. u 20:30   |   Komentari: 27   |   Dodaj komentar