Zašto (zlo) stavljam svoju sliku...zato, što mogu...



Ne mislim da sam nešto dobro ispala, ali budimo realni, treba se poneki put i suočit s istinom...naročito mi je grozno, kada ponosno marširam po gradu i onda se vidim u nekom izlogu...jao, totalno drugačije, nego sam si sebe zamišljala

Uredi zapis

20.07.2014. u 14:53   |   Editirano: 20.07.2014. u 16:57   |   Komentari: 47   |   Dodaj komentar

Za one koji ne znaju stavljat fotke...ja znam




Uredi zapis

18.07.2014. u 20:54   |   Editirano: 18.07.2014. u 21:05   |   Komentari: 31   |   Dodaj komentar

Još uvijek - predivno

1965. većina od vas se još nije bila niti rodila, a neki samo kažu da se nisu bili rodili, a pjevaju s Gabi i samnom skupa :))))

Link

Uredi zapis

13.07.2014. u 23:02   |   Editirano: 13.07.2014. u 23:03   |   Komentari: 7   |   Dodaj komentar

Loše vrijeme, lijepi izlet...




Stari se, štaš'...

Uredi zapis

09.07.2014. u 18:34   |   Editirano: 09.07.2014. u 19:47   |   Komentari: 29   |   Dodaj komentar

Kae danas, kae danas...



Moj rođendan je, eto kae!

Uredi zapis

22.06.2014. u 16:19   |   Komentari: 39   |   Dodaj komentar

Dosta o nogometu, ajmo o malo pametnijim stvarima...o ljudskim pravima

...o pravima homoseksualaca...
da vas vidim homofobi...

Neku me večer optužio najgori homofob Iskrice, da sam ja homofob...
i još me zamijenio s nekim...ajde, u tim godinama hoće...da ga sad vidim...

Jednom me je zbog homoseksualaca napao na pasja kola, mislim da je to bilo baš ovo doba, doba parade, prije godinu dana...

Izvrijeđao me najgorim rječnikom, iako sam mu ja samo bila rekla, da mu želim. da mu dijete jednog dana dođe doma i kaže da je gay, pa da vidimo bi li i onda mrzio homo...pa nisam mu bila rekla ništa loše, nisam mu bila poželjela ništa loše, da bi me počastio s imenom stara kravetina i slično...

Reakcija je bila kao kad shit hit the fan, iako je izbrisao blog u roku od odmah, ja sam ga pročitala i odmah znala s kim imam posla...a šta ćeš...
Komentari su tada bili, od normalnih osoba, da je on možda prikriveni homoseksualac, pa se boji...ja ne vjerujem, ja mislim da je on balkanska muškarčina

Uredi zapis

14.06.2014. u 16:42   |   Editirano: 14.06.2014. u 16:57   |   Komentari: 25   |   Dodaj komentar

Nemam ja žifce za to...

Ne znam hoću li gledati...

Uredi zapis

12.06.2014. u 22:07   |   Komentari: 43   |   Dodaj komentar

Pliva

Tresem se od groznice dok čekam da mi daju lijek, koji mi je prepisao moj Family doktor, kažu, dođi za 20 minuta, supermarket, nešto kao Billa. Tamo uvijek uzimam lijekove. Čoeče, zar ne vidiš da se tresem, daj mi lijekove i idem kući, ionako ne znam kako ću odvoziti do doma ovako bolesna. Osjećam se ko šit, sve me boli, kašljem, izgubila (dobar) glas, vruće okolo, vidim ljudi u ljetnom, a meni zima - zima.
Sjetim se ja, prodaju oni fino gornje dijelove trenirke, pamučne, mekane, odem na muški odjela i stavim jednu na sebe, još se cijena vijori, odem uzeti juice, jer znam da ću danima biti doma, sama, nikoga da mi čaj skuha (kako patetično, a istinito).
Malo mi je bilo toplije, ali mi nije palo na pamet da kupim tu crnu, ogromnu ružnu trenirku. Al' je bila topla...

U to je lijek bio pripremljen i išla sam doma...da, jaknu sam ostavila na najbližoj vješalici, prije kase.

Vani je bilo fino vruće. Al' ja sam se još uvijek osjećala kao šit, a i u trenutku postala vjernica, daj bože da stignem do doma...
Sva sreća, ovdje je promet takav, da staviš u Drive i ponekad staneš na kojem semaforu...i to je Amerika.

Dođem doma, napokon, baš sam se razveselila, tj. nisam, nisam ništa osjećala, samo bol, lupanje u glavi, od kašlja sam se popišala u gaće, onak malo, ko neki konjski kašalj, a po grlu, kao da netko prolazi šmirgl papirom.

Krevet....čaša soka, mjerenje temperature 39,1 C, na drugom toplomjeru 102 F, treći pokazuje šta hoće, valjda otišle baterije.
Ovaj u Celzijusima je još iz Hrvatske stari, na živu, tko zna, možda sam ga i djeci gurala u guzicu...al' je najbolji i komotno ga stavim u usta...ipak, i to mi je teško, nos zaštopan, nemreš disati, a moraš držati usta zatvorena....

Napokon moj antibiotik, Azithromicin, čudan neki, prvi dan dvije odjednom i sljedeća 4 dana po jednu...i to je to.
Otvorim blister i tamo je tableta i pazi...na njoj piše Pliva. I u tome svemu sranju, osjetim se ponosna, jer pijem antibiotik iz Zagreba, tu u centru Amerike.
E majstori, svaka čast, htjela sam otić onom svom doktoru i dreknut mu ispred očiju, si vidio, si vidio, to smo mi!
Jbg.

Uredi zapis

24.05.2014. u 22:28   |   Komentari: 41   |   Dodaj komentar

Bolesna sam, ali ne mogu ne napisati...

...jednom mi je bila pukla cijev od vode u stanu i poplavila i moj stan i stanove ispod...naravno, nema usporedbe, došli su vatrogasci u gluho doba noći, nakon toga smo trebali ostaviti vrata i prozore od stana otvorene, par dana, parketi se digli, stvari, neke bacili, neke se upljesnivile pa opet bacili, tepihe bacili...i onda spavaj ti s otvorenim vratima stana...bila sam jako mlada, živjela s mlađom sestrom i psom, mama taman bila umrla...

Šta da kažem, ne da se usporediti ni s čim, što se događalo ovih dana, ali ja znam da sam od tog mog događaja ostala traumatizirana cijeli život i da dan danas kada čujem zvuk vode, u meni izaziva jezu i strah.

Povucimo paralelu, iako je nema, nek ti i nitko nije poginuo u toj poplavi, nek ti se blago podavilo, mačkica, pas, krava, ma nek ti nitko nije stradao, kuća ti je stradala, nemaš više stvari koje ti život znače, uspomene, slike, ma tko zna, možda nemaš niti kuće.
Morao si otići iz svoje sigurnosti, jer kuća nam je sigurnost, morao si bježati u hladno i mokro i bit ćeš prosjak na milosti i nemilosti, tko zna još koliko dugo.
Nema ničega, ali baš ničega u sadašnjosti ili budućnosti, što bi pomoglo u ovoj situaciji, u kojoj samo puko preživljavaš do...čega, povlačenja vode i šta onda...

To su stvari koje će ljudi osjećati cijeli život, bit će u šoku, još dugo, dugo, od djeci i posljedicama i da ne govorimo.

U najmanju ruku, nije ukusno govoriti o čemu smo ovih dana, o financijskoj dobrobiti za pojedinca i regiju i slično, jer od ovog, za neke, nema oporavka - nikada.

Uredi zapis

21.05.2014. u 17:35   |   Editirano: 21.05.2014. u 17:40   |   Komentari: 9   |   Dodaj komentar

Noćas sam skoro odapela...Bogu hvala, nisam

Bila na ER oko 10 navečer (zašto se sranja uvijek odvijaju po noći i subotom na nedjelju), puna čekaona, odmah došla na red, izmjerili mi tlak 202/97 3 sata nakon 50 mg Atenolola, uzelo me u na odjel u sobu privremeno...predivna bolnica...ajd da ne gnjavim, nakon obrade, tlak mi je bio 158/88 i poslali me doma. Došla doma oko 2 u noći.
Zaspala i probudio me pe napad panike, barem mislim da je bio. Cvokotala sam i znojila se hladno istovremeno i pitala se, jel to kraj.
Danas sam kupila novi mjerač tlaka, momentalno, imam 164/95, nakon tablete protiv.
E jebiga, to mi je zato, jer sam zezala starog da je šećeraš, karma sim, karma tam.

Uredi zapis

18.05.2014. u 20:54   |   Komentari: 82   |   Dodaj komentar

Šansa da sretneš nekog odgovarajućeg u životu je mala ili nikakva...

...čak niti godine nisu toliko bitne, iako naravno i tu ima minusa...

Prvi pogled, jako je važan, ja odmah znam, ima li tu kakve šanse ili ne, odmah...ak prođe 'prvi pogled' ispit, ajmo dalje...glas...vidiš frajera, odgovara ti slikovno i onda progovori...a glas mu ko u djevojčice ili zateže nekim čudnim seljoberskim dijalektom ili, nema pojma o čemu mu govoriš ili, boji se aviona, nikad nije sjeo, tj, jednom jeste, ali je dobio napad panike, pa od onda izbjegava, ili nema on novaca za takve gluposti, rađe sjedne u autobus i za 10 sati dođe na mjesto...

Ajde, frajer prođe i taj ispit, ima muževan glas, priča suvislo, odgovara mi izgled, nije zapušten, ne smrdi, onda dolazi, tko će platiti kavu...ajde, i to prođe, onda, kakvu muziku sluša...kaže on da voli latino, country, Mišu Kovača, Halida Bešlića i - gotovo je, za mene je gotovo.
Drukčiji je od mene, ne možemo skupa niti 5 minuta, jer ja dotične ne mogu slušat, osim ak se ne zezam ili nemam 10 promila alkohola u sebi.

Ajde, prođe i ovo, frajer sluša blues, oldiese, klasiku...super.

Sve je do sada štimalo i dođe se do prvog poljupca. A ono, odvratno, otvorio usta, obrađuje jezikom usnu šupljinu, od poljupca niti P, samo osjećaš neku rupu...sve prije toga je bilo OK, ali ovo sad, ne ide, gotovo je...

Ajde, nek se frajer i dobro ljubi, i sve ostalo je u redu. Dođe se do seksa (iako ima između toga još 1000 drugih proba i probica).

Dakle seks.

E, tu ima svašta, ili ti je premali ili preveliki ili svrši u minuti ili ne može svršiti ili mu se uopće ne može dignuti.
Ajde, prođe i to donekle zadovoljavajuće, jer, bože moj, moraš malo sniziti kriterije, naročito u nekim godinama.

Sve je super i misliš si, evo i ja našla nekog odgovarajućeg, kadli se frajer uopće više ne javi i ne znaš šta je, jel mrtav, jel u bolnici ili mu žena više ne da da se sastaje s nekim drugim.

Šanse za naći nekog odgovarajućeg za mene su nikakve, nula, zero, nada.

Pa šta da se gnjavim, čemu uopće prolaziti sve te ponižavajuće testove, kad mi je čisto dobro i samoj, sama sam sebi najljepša i sa osobom sam, koja me najviše voli na cijelom svijetu, sa samom sobom?

Uredi zapis

16.05.2014. u 15:28   |   Editirano: 16.05.2014. u 15:30   |   Komentari: 115   |   Dodaj komentar

Stigle...i baš su cool

Uredi zapis

25.04.2014. u 18:53   |   Komentari: 49   |   Dodaj komentar