rupurendronskalije

navodno bi trebalo stišat buku u glavi, čitala sam. imaju i neke vježbe za stišavanje. čini se jednostavno al mora se mislit o kazaljki na satu i točno ju pratit udisajima i izdisajima ovisno o tom kak kazaljke idu, u smjeru ili obrnutood. a to mi se čini prekomplicirano jer kaj ak fulam pa udahnem u smjeru kazaljke na satu a trebala sam obratno i obrunuto. tak da nebum stišavala buku. tu i tam bi možda promjenila program al to još nisu dali upute. opremu navodno imam ko i svi uostalom, pasi mislim pato je ionak najvažnije. oprema.
ostalo bum več
Link

friovci preli epi svire
Link
jako mi se rastaparijanski. sve! utvrda ta. drobna. mi i da zaboravim da je zagreb hladan grad
kako ja to obožavam tu činjenicu i taj fakat pa to ti je
bošanski (ruku na srce)

jučer sam vadila krv. zapravo to je bilo prekojučer, a jučer su bili nalazi. mene je bilo jako jako stra kaj bu bilo i kaj bu se dogodilo jer ko zna kaj se sve skrozire u krvi. a išlo je to ovak. prvo me sestra dost dugo lupkala po veni.veli, malo su vam vene...ono. reko ajme mene. onda mi je izašla ta neka taamna tamna krfca. reko, ajme. onda mi je još ostala gigantcka ljubičasto plavičasta šljiva. u apoteci sam si kupila heparin.
kasnije, zamišljala sam znanstvenike kako bulje u mikroskope. broje i zabrinuto odmahuju glavama. iako to možda danas kompjuteri broje, neznam. zamislila sam i znanstvenika koji je zmislil algoritam. mlađi čovjek, čini mi se.

u čekaonici, vizualizirala sam doktoricu koja svoj govor počinje riječju: nažalost.
u čekaonici, sjedile su neke žene i iritirale. prvo je jedna jako bučno kucala na vrata doktorice. prek reda. nisu joj otvarali. onda je, isto u čekaonicu, ušla druga. nije pozdravila nego je samo glasno otkpčala svoj rajsfešlus na skijaškoj jakni i odrješito sjela. finale mi je bila jedna trudnica sa kratkim nogama. meni se obratila:
- oprostite, znate li kako se zove doktorica koja mijenja doktoricu?
šutila sam. na vratima je bil istaktnut natpis: trudnice imaju prednost.
kada je ponovila pitanje, žena s rajsfešlusom upustila se s ovom u dugačku, mučnu spiku
- kako se zove vaša doktorica?
- neznam, veli, nemrem se sjetit, ime joj počinje sa r
i sve tako riječ po riječ, jedna riječ mučnija od druge, sve dok joj žena u rajsfešlusu nije objasnila da je u pogrešnoj smjeni. nakon toga, trudnica kratkih nogu je odjebala. fala bogu.
u međuvremenu je sestra još par put prozvala neko nepoznato ime i jednom izašla.
učinilo mi se da me izbjegava pogledat. reko, nije dobro, nije dobro.

uglavnom našli su mi malo povišene maščobe i jedan hijalni cilindar. reko aaaa super. jebeš maščobe. a cilindar me gotovo razgalio. doktorica mi je međutim dugo duugo govorila kaj trebam a kaj ne trebam jesti. veli, nesmete pohano i nesmete punomasne sireve. nebum, velim ja. dala mi je neku brošuricu gde sve piše. brošuricu sam uredno presavinula i spremila.
kasnije, dok sam večeravala pohanog šarana, nije me pekla savijest. naprotiv. govorila mi je: to ti je za pretrpljen strah i duševne boli.
a danas sam ponovo gledala brošuricu. i pomislila na doktoricu i na to kak mi je sve to jučer lijepo, potanko i brižo objasnila.
jadna moja doktorica

gornja slika prikazuje meni jednog sasama nepoznatog čovjeka a na donjem linku čujemo jednu meni takođe sasma nepoznatu ženu. oni nemaju nikakove međusobne da ne kažem međusopne sveze.
Link
no u lijepom su međusopnom sasviježđju.
osim kaj me čovijek možda malo preveč podseča na đukicu. a žena na čovjeka. no to je moja nova odluka i kao takva je postojana, legitimna i neupitna.

danas su me pomenuli u jednom tekstu. zapravo pomenuli su me čini mi se još davnoga dvadesetiosmoga februara veljače, al danas sam zamjetila pomen. reči ču par riječi o tomu u to ime.
prvo. objava je kao što reko iz veljače. a veljača je kao što znadem, najvažniji mjesec na svijetu. to kao prvo.
drugo, neču uzvratno zaludno pomenuti sveto ime čovjeka koji je mene. on zna i zašto
(ne zna, al ovo sam reda radi napisala)
treče, jesam, danas sam "nesmem reč kaj", ali sasvim malo.
i četvrto, ijako ne i konačno. dala bum jedan hint. mu.
njegovo ime počinje sa slovom kojeg neima u mojemu (citiram: profulanom),
a ide ovako:

Link

ljudi iskrički, da li neko znade, postoje li neke ključne riječi na koje veblog reagira pa brani objavu. ne kužim.

su me opet forbidali?

japa su jako srditi. imaju i zakaj bit. sva sam se stisla. manja sam od makova zrna. žarac doprinosi stanju
Link

dajopasnost mali stranče. nemam nikaj za reč. osim da sam malko pahlađena al i da mi to baš paše. pljuga izvrstno ide uz nazeb. (isad bu tu svakako se mnogi uhvatil i komentiral upravo ovo s pljuga i prehlada i da nikako ne idu skup mnogi bu mi dal topli komenat stoposto) ljudi ljudi. oho aha. nekak su mi skoro svi ljudi ko jednosložne riječi. osim mene naravno. i mojih ljudi. ijako svi moji ljudi su isto jednosložni i tekar zajedno čine to što čine to več kak se to zove, nezvala se ja mutnavoda, ali ...ma neda mi se više o ovoj temi. dosadna je prevladavajuče. danas su mi pola mojih ljudi dosadna a druga polovica upravo obrat i onda se fan tas tič no sljubljuju. ko faširanci i mahune čušpajz. koja je isto jednosložna asocijacija. nije lordag. aja ipak jesam. ja i moji svi od polovice dosadnih. no molim, moji ne dosađuju iako jesu. isto kao i ovaj predosadni post. kak bi to preveli riječ tu isto jednosložnu jednosložnom. bezveze. idem na tajni pikčr pa bum onda utubala i šta reči..dobar tek



a majakovski ide tak. jer je zgodan
čovjek sLinka več nešto manje
al bil je pri ruci
pitajte me nešto

sveukupno 64 komada čuteš če, čemo čete če,
ptice, i dirke klavira= dirke glasoviranja
čut češ češ,
glasovir jedan
obojadisan: u dva,
pauza
u dva različita primjerka



molim, ponudite me sa jednim cigaretom
ukoliko raspolažete.
rukom dodirnimo svemir gospodo, kad je isus
te ebo skupsa stivenom hokingom i nijegovom
napravom za govor,
oh hanac & al nahebo sve
pod znacima navoda

Link

Link

opusti jezik, a sa jezikom i sve unutrašnje organe.

iako znam da postoje organi koje nikada ne valja opuštati. primjerice..

kak bi rekel stipe mesiđ. i moja baka agica.
-niste još dobila riješenje? pita ona mene tako. retorički me pita. znam to, jer zna odgovor. i znam da ga zna. i još znam da ona zna da ja znam.
baka agica.
dapače, pokojna baka agica.


Link

govorijo sam danas
duboko u kost
hodali smo samo ja i moja dječja kost, hodali smo zonom
holi moni, holi moroni. uzmi kost
svetog kestena, nepravi dijete
samo ja
šečem zonom
samo ja i moja crna mačka
moja crna kost
da, ustvari
holi moli holimoroni

dijete se je, jer se je rodilo
u stvari
ja sam bila u šetnji zonom
ja i moja dječja kost
sveti kesten, holimoroni
sad moraš uzesti tu kost
učini kost
napravi koust
uredi kost

da, ustvari





Link

prva mi je miso. onda dugo dugo ništa. radovan fuchs titan ist das nome der majne čikobernica. je druga.
onda opet dugo ništa.
i konačno, pada mi i treča na pamet. ko pepeljara.
stri čika.
a sva tri ugašeta. ponaosob.
interesantno

kucka liga kucka
prvo sam misla da je to zbog preglasne glasbe
al ne
zabija čavle
nosim sve čavle a nisam ekser
kaže